Gde je dozvoljeno dvostruko državljanstvo?

Nemačka

Može li jedan čovek da bude povezan sa dvojim državama? Da li dva nacionalna identiteta ometaju integraciju? Da li su oni prepreka za vlast u borbi protiv terorizma? Nekoliko meseci pred  izbore za Bundestag, dvostruko državljanstvo je postalo politička jabuka razdora . Zbog sukoba sa Turskom, ta debata je ponovo oživela.

Kada je reč o dvostrukom državljanstvu, Nemačka u principu važi kao restriktivna: prema principu „izbegavanja višestrukog državljanstva“, Nemci moraju da se odreknu svog državljanstva ako žele da uzmu neko drugo. Izuzeci se odnose na državljane EU kao i na decu i unuke doseljenika. Princip sticanja državljanstva rođenjem na nemačkoj teritoriji („Ius soli“) važi uz neka ograničenja.

U Nemačkoj živi oko 4,3 miliona ljudi koji imaju dva državljanstva, ili više njih. Svaki peti građanin turskog porekla ima i nemački i turski pasoš.

CDU želi da pooštri odredbe o državljanstvu. Još na kongresu stranke u decembru, demohrišćanski političari su pokrenuli debatu o mogućim ograničenjima prava na dvostruko državljanstvo. Najviše se diskutuje o takozvanoj obavezi opredeljivanja za jedan pasoš. Deca stranaca su po rođenju u Nemačkoj dobijala oba državljanstva, ali su u dobu od 23 godine morala da se opredele za jedno od njih. 2014. je velika koalicija odlučila da poništi taj zakon – otada oni koji su rođeni i odrasli u Nemačkoj i kao odrasli smeju da imaju oba pasoša.

Sada CDU, prema informacijama „Špigela“, u predizbornoj kampanji namerava da se zalaže za ukidanje dvostrukog državljanstva. „Moramo da bitno izmenimo politiku koja stalno vidi neke izuzetke od pravila“, rekla je za ovaj magazin predsedavajuća Mreže CDU za integraciju Čemile Džusuf. U papiru koji bi trebalo da bude integrisan u izborni program stranke, piše da bi unuci doseljenika prve generacije trebalo da dobijaju još samo – i jedino – nemački pasoš.

Francuska

Većina država EU omogućava sticanje dvostrukog državljanstva. Tako je i u Francuskoj. Građani te zemlje od 1973. smeju da poseduju dvostruko, pa i višestruko, državljanstvo. 2009. godine, Francuska se usprotivila članu 1 evropskog „Sporazuma  o smanjenju broja dvostrukih državljanstava i o vojnoj obavezi građana sa višestrukim državljanstvom“. Cilj sporazuma je „da se smanji broj slučajeva višestrukih državljanstava između ugovornih partnera“.

U Francuskoj neograničeno važi „Ius soli“ – pravo teritorije: onaj ko se rodi u toj zemlji, dobija francusko državljanstvo, nezavisno od nacionalnosti roditelja.

Švedska

U Švedskoj je dugo važilo pravilo izbegavanja dvostrukog državljanstva, kao i u Nemačkoj. Od 2001. je švedskim građanima omogućeno da zatraže neko drugo državljanstvo, a da pri tome ne izgube švedski pasoš. I obratno: doseljenici ne moraju da se odreknu svog državljanstva.

Sociolog Tomas Fajst u Švedskoj vidi potencijalni primer za druge zemlje. Tamo se, kaže, na dvostruko državljanstvo ne gleda kao na problem, već više kao na doprinos integraciji. I druge skandinavske zemlje imaju slične regulative: u Danskoj je dvostruko državljanstvo dozvoljeno od 2014, a u Finskoj još od 2003. Jedino se u Norveškoj ono odobrava samo u izuzetnim slučajevima.

Poljska i drugi

Građanima Poljske zakon u načelu ne dozvoljava da poseduju dva državljanstva, ali se posedovanje drugog pasoša toleriše. Doduše, državljani Poljske ne smeju da izbegavaju svoje građanske obaveze pozivanjem na drugo državljanstvo.

Ukrajina ne priznaje dvostruko državljanstvo. Prema njenim zakonima, stranci koji dobiju ukrajinsko državljanstvo moraju da se u roku od dve godine odreknu starog državljanstva. No, mnoge zemlje Srednje i Istočne Evrope dopuštaju dvostruko državljanstvo, na primer, Češka, Bugarska, Srbija, Rumunija ili Hrvatska.

Španija

Španija načelno dopušta dvostruko državljanstvo doseljenicima iz Portugalije, Andore, Filipina, Ekvatorijalne Gvineje i latinoameričkih zemalja sa kojima je sklopila odgovarajuće ugovore. Doseljenici iz drugih zemalja moraju da se odreknu svog prvobitnog državljanstva ako hoće špansko. Ali, Špancima je dozvoljeno da imaju dva državljanstva, ukoliko vlastima u roku od tri godine potvrde da žele da zadrže španski pasoš.

Monako i Andora ne dozvoljavaju dvostruko državljanstvo, a u Portugaliji je ono dozvoljeno.