G20: neizbežno i o krizi na istoku Ukrajine | Politika | DW | 16.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

G20: neizbežno i o krizi na istoku Ukrajine

U senci krize u Ukrajini, u australijskom Brizbejnu održava se drugi dan sastanka na vrhu 20 vodećih industrijskih zemalja. Do sada su dogovorene mere, koje bi trebalo da podstaknu svetsku ekonomiju.

Merama zaključenim na kraju dvodnevnog sastanka predstavnika vodećih industrijskih zemalja, u sledećih pet godina trebalo bi da bude ostvaren privredni rast za dodatnih 2,1 odsto. Kako se navodi u saopštenju šefova država G20, to bi se moglo ostvariti dodatnim mogućnostima za investicije, proširenjem i izgradnjom infrastrukture i smanjenjem, odnosno, ukidanjem blokada na trgovinskom planu. Osim toga, zaključena je saradnja svih članica u borbi protiv utajivača poreza i jačanje finansijskog sektora, kako bi se sprečila eventualna nova globalna finansijska kriza.

Merkel pozdravila nove mere

Nemačka savezna kancelarka Angela Merkel posebno je zadovoljna dogovorenim merama u bankarskom sektoru i u domenu slobode tržišta. Takozvane sistemski-relevantne banke su sada, prema njenom mišljenju – regulisane. A to znači da poreski obveznici u slučaju bankrota ovih institucija više ne bi trebalo da otplaćuju njihova dugovanja. Do 2016. godine bi u skladu sa tim trebalo da budu regulisani i brojni investicioni fondovi, posebno oni koji se ubrajaju u rizične (Hedge funds). “Da bi se to sprovelo u delo, G20 je doneo plan prema kojem bi to trebalo da se reguliše“, izjavila je nemačka kancelarka. To bi između ostalog značilo da 30 najvećih svetskih financijskih institucija (među njima i nemačka Dojče banka) ubuduće moraju da raspolažu velikim rezervama kapitala.

G20-Gipfel in Brisbane Familienfoto 15.11.2014

Učesnici Samita G20

I u domenu slobodne trgovine je u Brizbejnu, prema rečima Angele Merkel, načinjen veliki korak. Do njega je došlo zahvaljujući dogovoru između SAD i Indije u takozvanom Bali-procesu, koji omogućava određene olakšice u zaključivanju trgovinskog poslovanja. “Nakon godina stagnacije, konačno se pojavilo svetlo u rešavanju ovog pitanja”, dodala je kancelarka, navodeći kako je slobodna trgovina oživela i između pojedinih regiona.

Ukrajinska kriza teret sastanka

U Brizbejnu je bilo reči i o krizi u Ukrajini. Američki predsednik Barak Obama kritikovao je ruskog predsednika Vladimira Putina prebacujući mu kako njegova politika prema Ukrajini predstavlja opasnost za čitav svet.

Ruska vlada je odbacila ove kritike, a sam Putin je prevremeno napustio sastanak, i pre potpisivanja zaključnog sporazuma. On je svoj odlazak pokušao da opravda činjenicom kako pred njim stoji „dug let do Rusije“.

Predsednik Rusije je pored ostalog dodao kako je u Brizbejnu imao mogućnost da razgovara sa mnogim državnicima i šefovima vlada o krizi u Ukrajini – pa tako i sa nemačkom kancelarkom, Vladimir Putin je razgovarao u noći sa subote na nedjelju (15/16.11.) u hotelu u kojem je bio smešten.

Ruski konvoji na putu u istočnu Ukrajinu

G20-Gipfel in Brisbane Putin verlässt Gipfel vorzeitig

Vladimir Putin u Brizbejnu

Za to vreme, Moskva je dala zeleno svetlo za ponovno slanje humanitarnog konvoja u krizno područje u istočnoj Ukrajini. Konvoj obuhvata više od 70 kamiona pomoći. Prva kolona u kojoj je bilo oko 20 teretnih vozila, prešla je granicu na putu prema Luganjsku u nedelju rano ujutro, objavilo je rusko Ministarstvo civilne zaštite. Dodatna 54 teretna vozila nalaze se na putu prema Donjecku. Sveukupno je reč o oko 450 tona robe i hrane, koja bi trebalo da bude raspodeljena onima kojima je najpotrebnija. „Isto tako, u transportu se nalazi i građevinski materijal i elektrotehnika“, izjavio je Oleg Voronov, zvaničnik resornog ministarstva u Moskvi.

Ukrajinska vlada je kritikovala slanje ruskog konvoja, koji je na teritoriju ove zemlje došao bez odobrenja vlade u Kijevu, označivši ga kao povredu ukrajinskog suvereniteta. Ali prema rečima američkog predsednika Baraka Obame, SAD i EU za sada ne planiraju da pooštravaju sankcija prema Rusiji. „Aktuelne mere su dovoljne“, rekao je američki predsednik u Australiji. S druge strane, na sastanku je rečeno kako se uprkos tome i dalje kontinuirano traga za merama, koje bi u slučaju potrebe, na Moskvu mogle da izvrše dodatni pritisak. „SAD ne želi da izoluje Rusiju, ali sve dok Putin krši međunarodno pravo, njegovoj zemlji preti izolacija“, rekao je Barak Obama, koji se sa Putinom susreo i razgovarao, kako u Brizbejnu, tako i na nedavnom sastanku na vrhu (APEC) u Pekingu.

DW.COM

Reklama