G20: minimalni porezi za gigante na globalom tržišitu | Politika | DW | 29.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

porezi

G20: minimalni porezi za gigante na globalom tržišitu

Veliki IT-koncerni često plaćaju minimalne poreze, iako imaju ogromne prihode. Na sastanku G20koji se održava u Rimu, to bi konačno trebalo da se promeni.

Godinama se oko toga diskutovalo, i sada bi konačno G20 trebalo da pokrene globalnu poresku reformu – a njen cilj je da spreči velike koncerne da uz pomoć rupa u zakonu izbegavaju plaćanje poreza. Pritom se konkretno radi o uvođenju minimalnog poreza od 15 odsto za te velike kompanije i o poštovanju načela da preduzeća porez plaćaju tamo gde ostvaruju dobit – a ne tamo gde su prijavljene, odnosno tamo gde je njihovo formalno sedište.

Mnoge kompanije, pogotovo internet giganti, uopšte nisu formalno prisutni u zemljama u kojima zarađuju najviše novca. Često pribegavaju poslovnim konstrukcijama koje se sastoje od mreže podružnica u zemljama sa niskim poreskim opterećenjem, i onda u te podružnice odlaze profiti. Formalno se radi o prihodima od prodaje licenci, softverskih rešenja ili patenata. A na kraju čitave te priče plaćaju vrlo malo poreza.

Od takvih konstrukcija profitiraju pre svega internet giganti: Amazon, Fejsbuk ili Epl. Prema procenama Evropske komisije, digitalne firme u proseku plaćaju samo 9 odsto poreza, a klasične kompanije više od 20 odsto. Osim toga, zemlje u kojima IT-kompanije ostvaruju veliki deo zarade, ostaju praktično praznih ruku. Tako bez poreskih prihoda ne ostaju samo industrijske zemlje, već i države poput Indije ili Brazila, koje su zbog velikog broja stanovnika vrlo važna tržišta za takve koncerne.

Nova pravila

Ubuduće bi dva nova propisa trebalo da otežaju tu praksu zaobilaženja plaćanja poreza. Koncerni sa godišnjim prometom većim od 750 miliona evra trebalo bi, bez obzira gde posluju, da plaćaju minimalnu globalnu poresku stopu. A to znači da će i ubuduće vlade svake zemlje na svetu definisati vlastite poreske stope, ali u slučaju da neki koncern u nekoj drugoj zemlji sa nižim poreskim opterećenjem plaća recimo samo 10 odsto poreza, onda zemlja iz koje taj koncern potiče može od njega da zatraži plaćanje razlike između te niže poreske stope i nove globalne minimalne poreske stope.

Osim toga, predviđeno je i da preduzeća koja na globalnom tržištu ostvaruju promet veći od 20 milijardi evra, poreze plaćaju tamo gde prodaju svoje robe i usluge – a ne tamo gde se formalno nalazi sedište kompanije. To pravilo prvenstveno cilja na internet gigante, američke koncerne Gugl, Amazon, Fejsbuk ili Epl.

Stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) polaze od toga da bi ta nova globalna minimalna poreska stopa mogla da pogodi između 7.000 i 8.000 firmi, među kojima i nekoliko stotina firmi iz Nemačke.

Samit G20 održava se ovog vikenda u Rimu

Samit G20 održava se ovog vikenda u Rimu

Nakon uvođenja tog pravila, države širom sveta mogu da očekuju i do 150 milijardi dolara godišnje dodatnih poreskih prihoda. Nemačka država na primer može da računa sa dodatnih 5-6 milijardi evra prihoda, izračunao je institut ifo.

Pravilo sa izuzecima

Naravno, i tu postoje izuzeci. Plaćanje tog novog globalnog minimalnog poreza ne pogađa međunarodne i one organizacije koje rade za opšte dobro, određene penzione i investicione fondove velikih koncerna. Izuzeti su i profiti ostvareni u poslovanju sa kontejnerskim brodovima. Zbog pritiska Velike Britanije izuzeta je i finansijska branša.

Stručnjaci argumentuju da je poslovanje banaka, za razliku od velikih IT-kompanija, u zemljama u kojima posluju (recimo u Indiji ili Kini) već sada strogo regulisano, a to podrazumeva i plaćanje poreza u tim državama. Stručnjakinju stranke Zelenih za finansijska pitanja Lizu Paus naročito ljute izuzeci za finansijsku branšu: „Pogotovo su banke poslednjih godina često negativno upadale u oko zbog pomeranja profita.”

Od kada važe nova pravila?

Sporazum oko globalne poreske reforme postignut je u okviru OECD. Od 140 zemalja koje su pod okriljem te organizacije sedele za pregovaračkim stolom, samo četiri još nisu potpisale dogovor: Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka. U Evropi su Irska, Mađarska i Estonija bile skeptične, ali su ipak podržale planove. Insajderi tvrde da se njih pridobilo sa izuzecima i prelaznim rokovima.

Planirano je da pojedine zemlje tokom 2022. godine globalnu poresku reformu integrišu u nacionalno zakonodavstvo. Nova pravila bi trebalo da važe od 2023. godine. Digitalne kaznene poreze, koje su već uvele Velika Britanija ili Francuska, a njihovo uvođenje je bilo planirano i u okviru Evropske unije, trebalo bi ukinuti. Ali, vremenski plan za uvođenje novog sistema globalnog oporezivanja je veoma ambiciozan i nije isključeno da početak njegove primene bude nešto kasnije nego što je planirano.

iw/hb (rtr, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu