Fudbalski menadžer mora da bude sveznalica

Utakmice donose milionske zarade i zahtevaju profesionalne menadžere. Istraživanje Instituta za svetsku ekonomiju iz Hamburga pokušalo je da stvori sliku o ulozi menadžera u fudbalu.

Ranije su mnogi fudbaleri, kada bi završavali igračke karijere, prelazili na menadžerski posao. Danas je za obavljanje tog posla potrebno dobro poznavanje oblasti sa kojima jedan fudbaler po pravilu nema mnogo dodira. Prošla su vremena kada su menadžeri samo morali da ubede igrača da napusti klub u kome igra i pređe u neki drugi. U razgovoru za Dojče vele, Hening Fepel iz Instituta za svetsku ekonomiju iz Hamburga objašnjava da je danas „sve više potrebno raditi na integraciji igrača različitog porekla. Za to je potrebna velika menadžerska kompetencija, kompetencija za raznovrsnost.“

Hening Fepel predstavio je studiju „Fudbalski menadžment“, čiji podnaslov glasi „Mikroekonomsko i igračko-teorijsko modelovanje od strane menadžmenta“. Postaje jasno da nije samo sport postao profesionalniji, već i metode i načini kojima se njime upravlja i rukovodi.

Traže se snalažljivost i svestranost

Naravno, među menadžerima još uvek ima i onih koji dolaze iz sveta sporta. Na primer Mike Abink, 26-godišnjak koji studira sportski menadžment. Nekada je bio u Centru za fudbalski podmladak kluba Alemanija iz Ahena. Abink je brzo shvatio da posao za pisaćim stolom nema mnogo veze sa onim na fudbalskom terenu. Fudbalski menadžer danas mora da bude snalažljiv i svestran na mnogim poljima. Sportski ekonomista Hening Fepel kaže:

„Unutar kluba menadžer je u kontaktu sa upravnim odborom kluba, trenerom, igračima, a takođe sve je više upućen i na saradnju sa medijima, sponzorima i naravno sa navijačima, koji najčešće imaju svoju predstavi o tome kako bi klub dalje trebalo razvijati.“

Mnogi fudbalski klubovi su potpuno neprofesionalno organizovani, pa menadžeri često nailaze na strukture koje robuju tradicionalnom shvatanju organizacije posla. Student Mike Abink kaže da mora da se snalazi u mnogim oblastima sa kojima ranije nije imao previše dodira: „Na primer knjigovodstvo, stečajni zakon, radno pravo, statistika, investicije i finansiranje, porez, marketing, ekonomija.“

Šta je potrebno za uspeh kluba?

Kadrovska politika jedan je od važnih menadžerskih poslova. Da li je pravi trener angažovan ili da li je neodgovarajući na vreme smenjen? To su neka od pitanja koja muče menadžere, a o kojima svako ima nešto da kaže. Taj deo posla je sličan minskom polju. Menadžer mora da zna da proceni da li jedan igrač zna da igra, ali i da poseduje odgovarajuće karakterne i socijalne kompetencije. „To je jedna jedinstvena kombinacija sposobnosti, karakternih osobina i ljudskih kvaliteta koje utiču na to da ekipa dobro funkcioniše“, kaže Hening Fepel.

Šta je menadžeru potrebno da njegov klub bude uspešan poput Mančester junajteda, Barse ili Bajerna? Da li je potrebno samo imati dovoljno novca za kupovinu velikih fudbalskih zvezda? Ne, kaže Heinig Fepel i objašnjava: „Zato što postoji opasnost da tržišna vrednost igrača u slučaju velikog sportskog uspeha više skoči nego zarada kluba i time on za klub postaje nerentabilan.“

Mesiju potrebni dobri saigrači

Angažovati recimo Lionela Mesija iz Barselone za jedan osrednji klub ne bi imalo mnogo koristi, jer dobrom igraču su potrebni dobri saigrači. Za veliku zvezdu nije dobro da igra u klubu sa prosečnim igračima, smatra Fepel. „To je povezano sa tim da dobri igrači prave ostale igrače boljima i što su saigrači bolji, to više mogu da profitiraju od jednog dobrog igrača.“

Dakle ako bi jedna svetska zvezda poput Mesija prešla recimo u Bundesligu, jedino bi logično bilo da pređe u minhenski Bajern. „Naravno da bi igrač kao što je Lukas Podolski imao velike koristi od Mesija, Ali, jedan Mario Gomez imao bi još više. To znači da bi za Bajern korisnije bilo da ima igrača kao što je Mesi, nego za Keln“, tvrdi Fepel.

Autori: Dirk Kaufman / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević