1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Frankova era je konačno gotova

24. oktobar 2019.

Posmrtni ostaci španskog diktatora Franciska Franka premešteni su iz velikog mauzoleja oko kojeg su grobnice njegovih žrtava. To je istorijski korak za kulturu sećanja u Španiji, piše novinarka DW Kristina Burak.

https://p.dw.com/p/3RrGb
Frankova porodica preuzela je kovčeg sa posmrtnim ostacima nakon ekshumacije
Frankova porodica preuzela je kovčeg sa posmrtnim ostacima nakon ekshumacijeFoto: Reuters/J. J. Guillén

Tek sada, 44 godine posle smrt, dugogodišnji španski vladar Francisko Franko konačno dobija nacionalno priznanje kakvo zaslužuje – kao general odgovoran za prvi vazdušni napad na civile u Gerniki tokom krvavog građanskog rata 1936. do 1939, kao dželat koji je pogubio stotine hiljada protivnika, kao diktatora koji je tokom 36 godina vladavine zdrobio demokratiju u Španiji.

To što je radio je poznati istoričar Pol Preston nazvao „španskim holokaustom“.

Ekshumacija Frankovih ostataka dugo je već neophodna u zemlji koja se nikada nije otvoreno suočila sa autoritarnom prošlošću. Sramotno je što je ovoliko potrajalo dok njegovi posmrtni ostaci nisu uklonjeni iz divovskog mauzoleja u Dolini palih na brdima nadomak Madrida.

Mauzolej je izgrađen po Frankovoj želji, mahom prinudnim radom, kako bi tobože odao počast svim stradalima u građanskom ratu. Ali ta grobnica je postala mesto hodočašća za fašiste i ekstremne desničare. Ni po čemu nije bila mesto nacionalnog jedinstva, premda mnogi konzervativni političari i danas odbijaju da to uvide.

Takav mauzolej je bolna uvreda za Špance čiji su članovi porodice – uključujući i moje – tokom Franka bili proganjani jer misle drugačije, jer govore slobodno, jer se bore protiv nacionalno-katoličkih falangi. Previše puta su protivnici režima bili masovno streljani i bačeni u jame. Desetine hiljada su naknadno prebačene u grobnice kod spomenika.

Ipak, ekshumacija Frankovih ostataka bila je kontroverzno pitanje. U anketi koju je objavio El Mundo se trećina Španaca usprotivila ekshumaciji. Frankovi potomci su pokušali da sudski spreče taj potez, a konzervativni političari su tvrdili da se tako samo kopa po starim ranama.

Taj argument je jedna od zaostavština španske demokratizacije nakon Frankove smrti 1975. Njegove pristalice i protivnici sklopili su takozvani Pakt zaboravljanja koji je uključivao opštu amnestiju za počinioce masovnih zločina. Bio je to pokušaj da se žmuri pred prošlošću i gleda u budućnost.

Kako je španska tranzicija ka demokratiji bila uzor u celom svetu, taj pakt je skrenuo pažnju sa činjenice da je Frankov totalitarizam i danas mnogima simpatičan. Predugo je i demokratska Španija bila mesto gde sa balkona vise fašistički simboli i Frankove zastave, ulice se zovu „Calle del Generalisimo“, a jedna fondacija održava sećanje na Franka i njegova tobožnja dostignuća.

Takva javna podrška diktaturi bila bi nezamisliva u Nemačkoj, ali špansko društvo nikada nije imalo konsenzus da do kraja odbaci Franka i njegove ideje.

Ekshumacije je više od otvaranja grobnice i prebacivanja posmrtnih ostataka na diskretno privatno groblje. Ovaj čin zatvara poglavlje glorifikovanja i čini prekretnicu u španskoj kulturi sećanja.

Naravno, neće diktatorovi poštovaoci preko noći sada postati demokrate. O tome svedoče i najavljeni protesti zbog ekshumacije koji su potom zabranjeni. Ali ekshumacija konačno dovodi Španiju kao državu do tačke u kojoj se otvoreno i zvanično odbacuje Frankovo nasleđe čime može zaista da počne proces društvenog ozdravljenja.

To neće biti prijatan proces – nikada ne ide glatko kada se istorijski konsenzusi kuju o tamnim poglavljima. Ali to je neophodno ozdravljenje. Frankovo vreme je konačno isteklo.

Diktator i danas deli Španiju

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android