Francuska spoticanja u anti-terorističkoj borbi | Politika | DW | 21.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Francuska spoticanja u anti-terorističkoj borbi

Nakon serije atentata u Kopenhagenu i Francuskoj, borba protiv islamističkog terorizma je ponovo u fokusu. U Francuskoj vlada preduzima radikalne korake od kojih su neki sporni. Mnogi su zbog najavljenih mera skeptični.

Više puta je Francuska u borbi protiv islamističkih terorista delovala sama, ali sada predsednik Fransoa Oland traži podršku partnera u EU. Kao međunarodni fenomen terorizam se može pobediti samo na međunarodnom nivou, uvereno je francusko rukovodstvo. A za to su prema mišljenju tamošnjih zvaničnika potrebni bolji instrumenti nadzora. Na poslednjem samitu EU, Oland se kod evropskih partnera naročito založio za dvi stvari: intenzivniju kontrolu spoljnih granica šengenskog prostora i za čuvanje podataka o avionskim putnicima, ko je blokirao Evropski parlament. Francuska će sa nadzorom putnika u avionskom saobraćaju početi u septembru i nada se da će njen primer slediti što je moguće veći broj zemalja EU.

Na meti džihadista

Francuska smatra da je posebno na meti islamističkih terorista ne samo od napada na "Charlie Hebdo" početkom januara. Još prošle godine su vlada i parlament po ubrzanom postupku pooštrili antiterorističke zakone i to kao reakciju na jačanje "Islamske države" i upozorenje francuskih bezbednosnih službi o povratku stotina hiljada radikalizovanih povratnika iz Sirije.

Glavna težišta paketa zakona, koji su upravo stupili na snagu, obuhvataju povećane zatvorske kazne za tzv. huškače i zabrana putovanja za islamiste spremne na nasilje i određene blokade na Internetu. Tako onaj ko se na Interentu bude zalagao za izvođenje terorističkih dela, zatim ko takva dela glorifikuje ili poziva na njih, mora da računa na kaznu zatvora i do sedam godina.

Blokada interneta kao sredstvo protiv terorističke propagande

Širenje terorističkih sadržaja bi trebalo biti otežano i sprovođenjem drugih mera. Prema uputstvima vlasti internet provajderi u Francuskoj imaju maksimalno 24 sata da blokiraju stranice sa islamističkom propagandom. Korisnici, koji takve stranice otvaraju iz Francuske, automatski završavaju na serveru francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova sa upozoravajućom naznakom.

Ovim novim merama vlada u Parizu je već po drugi put u samo nekoliko godina pooštrila zakone, kojim se reguliše borba protiv terorizma. I nakon serije ubistava islamiste Muhameda Meraha u regionu Tuluza u martu 2012. godine, političari su tražili pooštravanje zakona. Tako je još u istoj godini poseta terorističkim kampovima u inostranstvu proglašena krivičnim delom - ali do konkretnog napada u Francuskoj je ipak došlo. Najviša kazna zatvora od deset godina zbog posete terorističkom kampu, sljedila je logiku zastrašivanja.

Nova radna mesta u bezbednosnim službama

Nakon serije islamističkih atentata u ovoj godini, po prvi put u fokusu nisu zakoni, već pojačani nadzor osumnjičenih. Takvim ciljem država u naredne tri godine namera da otvori dodatnih 2.680 radnih mesta u raznim bezbednosnim službama - od toga oko 1.100 tajnim službama nadležnim za unutrašnju bezbednost. U istom vremenskom periodu bi trebalo da bude izdvojeno 425 miliona evra u svrhe modernizacije policije i tajnih službi.

Koliko je mukotrpna borba protiv terorizma u praksi može se vidjeti na primeru francuskih zatvora. S obzirom na to da vlada strahuje da su upravo zatvori mesta gde dolazi do islamističke radikalizacije, ona bi i na tom planu želela da deluje. Zbog toga će biti angažovano 60 novih zatvorskih službenika (za 30 000 muslimanskih zatvorenika do sada je bilo zaduženo 178 dušebrižnika). Ovo je jedna od planiranih mera, među koje spada i izolacija naročito radikalnih islamista. Oni bi, kada god je to moguće, trebalo da budu odvojeni od ostalih zatvorenika.

Ipak, ono što u teoriji zvuči smisleno, u praksi stvara poteškoće. Jedan pilot-projekat u zatvoru južno od Pariza, predstavnik sindikata policije Joan Karar ocenjuje negativno. "Došlo je do povezivanja radikalnih islamista", kaže i navodi da se sada mogu čuti pozivi na džihad i radikalne poruke, koje se puštaju kroz prozor ćelija. "Naša iskustva su više negativna", kaže Karar.

Više sigurnosti na račun slobode?

Internet aktivisti okupljeni oko "La Quadrature du Net" strahuju da vlada ovim merama neće postići cilj. Oni smatraju da mogućnost blokiranja na interentu nije tako lako sprovesti, već da je to pre svega gubljenje slobode govora, koja je zagarantirana Ustavom.

Vlade brojnih država EU nasuprot tome smatraju da je francuski put ka više nadgledanja i pooštravanje zakona pozitivan i prirpemaju se za povlačenje sličnih poteza. Razlog za to bi mogle biti razmere opasnosti. Od 3.000 trenutno nadgledanih islamista u Francuskoj, prema navodima vlade u Parizu, skoro 1.300 ih je povezano sa terorističkim mrežama u Siriji i Iraku. Prema navodima premijera Manuela Vallsa to odgovara povećanju od 130 odsto - tokom jedne godine. A koliko vlada kritičnim procenjuje stanje u zemlji, skoro šest sedmica nakon napada na "Charlie-Hebdo" pokazuje veliko prisustvo policije i vojske na ulicama. U glavnom gradu i južnim delovima Francuske i dalje je na snazi najviši stepen upozorenja od terorizma