Francuska mora da bude manje socijalna? | Evropa | DW | 14.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Francuska mora da bude manje socijalna?

Na sastanku evropskih ministara finansija i ekonomije u Luksemburgu jedna od glavnih tema biće Francuska – dugovi, slab rast i politička situacija. Eksperti sa kojima samo razgovarali tvrde: potrebna je korenita reforma.

Situacija u francuskoj ekonomiji nije baš sjajna. Ali bolje da počnemo s pozitivnim. „Sada svako govori o evropskom bolesniku, ali Francuska još uvek raspolaže izvrsnom infrastrukturom i dobrim životnim standardom. A tokom svetske ekonomske krize se francuska privreda nalazila u boljem položaju od recimo britanske“, kaže Dijego Iskaro, ekonomista u HIS Global Insight u razgovoru za DW.

Osim toga, proizvodnja u Francuskoj se nalazi iznad evropskog proseka dok su privatna zaduženja niska – državni dug u Velikoj Britaniji i SAD takođe nije manji, u Japanu je čak i znatno veći. Kada privreda stagnira, tada velika državna zaduženja ionako nisu ništa neobično. Isto tako, ne postoji ni neka magična granica koju ona ne smeju preći. Uopšte se može reći da trenutno postoji svega nekoliko zemalja EU koje uspevaju da zadrže gornju granicu dugova od 60 posto bruto-nacionalnog proizvoda.

Toliko o pozitivnom.

Tanani rast, nikakva štednja

Manje obećavaju prognoze rasta. Međunarodni monetarni fond i francuska vlada očekuju svega 0,4 odsto rasta za ovu godinu – što je tek polovina od 0,8 odsto koliko se očekuje za celu evrozonu. U poslednja dva kvartala je ekonomski rast u Francuskoj iznosio nula odsto dok se nezaposlenost kreće iznad 10 odsto.

U svom najnovijem izveštaju o državnom budžetu, francuski ministar finansija Mišel Sapin je predložio da se državni deficit ne počne smanjivati odmah, već tek 2016. godine, što međutim Evropska komisija neće tek tako dozvoliti. „Ovaj najnoviji izveštaj ne pokazuje samo da je Francuska u potpunosti iscrpla sva evropska pravila, već da se ona pravi kao da ta pravila i ne postoje“, rekao je Endžus Kolins, ekonomista za evrozonu pri Economist Intelligence Unit u razgovoru za DW. Inače, Komisija može da vrati predlog državnog budžeta na doradu nekoj zemlji ukoliko on veoma krši pravila EU.

Frankreich Arbeitslosigkeit auf Rekordwert

Ovih meseci Francuska beleži rekordnu nezaposlenost

S druge strane, Francuska je najavila da će u sledeće tri godine uštedeti 50 milijardi evra, što je prema mišljenju Iscara, „ništa u poređenju sa štednjom u Španiji, Portugaliji i Grčkoj.

Mora li Nemačka više?

Od 2012. godine je Francuska smanjila doprinose koje poslodavac mora da plati za socijalna osiguranja zaposlenih. „Reformi, naravno, mora biti, ali pravi ispit je konkurencija sa najvećom privrednom silom u Evropi – Nemačkom, i to na polju plata i radnih troškova“, kaže za DW ekonomista Gregori Kloe. „Od uvođenja evra su plate u Nemačkoj tek polako rasle – u poređenju s proizvodnjom. U Francuskoj su one pak paralelno rasle s proizvodnjom, što je umanjilo njenu konkurentnost na tržištu“, kaže on. Kloe stoga zaključuje da bi plate u Nemačkoj trebalo da porastu kako bi se ujednačile s drugim zemljama u EU i kako bi se ojačalo tržište.

Endžus Kolins je međutim skeptičan. „Nije posebno ubedljivo tvrditi da se problemi u Francuskoj mogu rešiti promenom situacije u Nemačkoj. Mislim da Francuskoj trebaju značajne promene, posebno u poreskom sistemu i na tržištu rada.“ Dijego Iskaro je saglasan i kaže da se u poslednjih deset godina u Francuskoj po pitanju reformi nije dogodilo ništa – a posledice toga se mogu videti sada, kada konjunktura širom sveta nije sjajna.

Naši sagovornici nude tipičan neoliberalni odgovor: francuskim preduzetnicima potrebno je više fleksibilnosti. Radna sedmica od 35 sati gotovo onemogućava rad koji bi bio brži, s manje birokratije i više zaposlenih. Uopšte, prema njihovom mišljenju, u Francuskoj postoji previše birokratije i plate su previsoke. Kloe naglašava da treba više podsticati celokupni sektor uslužnih delatnosti, i reformisati upravo one jače zaštićene delatnosti kao što su apotekari, notari i taksisti.

Često se u Francuskoj pomene Agenda 2010, velika reforma koju je uveo Gerhard Šreder u Nemačkoj. Da li je poređenje primereno? Teško, kaže Kolins: „Nije toliko reč o ekonomskim strukturama, već o razlikama u socijalnim modelima. Najveći francuski izazov će biti ukidanje istorijskih sistema jakih socijalnih davanja.“