Fraking u SAD: veliko otrežnjenje

Ovih dana je hladno u Lorejnu. Na minus 13 stepeni, pod snežnim pokrovom, ovaj grad na jezeru Iri u Ohaju smešten je usred američkog Pojasa rđe. Od 1895, u Lorejnu se kali čelik; visoki dimnjaci su već više od sto godina nadvijeni nad mesto sa 64.000 stanovnika. Tu se nalaze fabrike poznatog proizvođača čelika US stil. Proteklih godina, posao je cvetao zahvaljujući energetskom bumu u SAD. Sada treba da bude otpušteno više od 600 radnika.

„Nadamo se da je to samo privremena odluka“, rekao je gradonačelnik Lorena Čejs Rajtenauer za lokalni radio. Kaže da je US stil jedan od najvažnijih poslodavaca u regionu: „To je 600 ljudi koji više neće moći da troše svoje plate u našem okrugu“. Osim toga, opada potražnja za nekretninama, a automobili i drugi proizvodi iz regiona će se sve slabije prodavati.

Lista je sve duža

US stil u Lorejnu proizvodi uglavnom čelične cevi za naftna polja i industriju frakinga. Ova potonja polako smanjuje investicije jer je čitav posao postao nesiguran. Cena nafte se od prošlog leta gotovo prepolovila, a sada je manja od 50 dolara po barelu. Mnoge firme za fraking u Severnoj Dakoti, Teksasu, Pensilvaniji ili Vajomingu, mogu da računaju na dobit samo dok je cena nafte veća od 70 ili 80 dolara po barelu – već prema tome gde se buši.

Pre tri meseca, dok je cena bila 80 dolara po barelu, industrija se prvi put ozbiljno zabrinula. Sada su brige postale realnost: koncern Šlamberger, specijalizovan za uslužne delatnosti koje prate eksploataciju nafte, prošle nedelje je najavio da će ukinuti 9000 radnih mesta. Firme Heliberton i Bejker hjuz su još u novembru najavile fuziju – radi smanjenja troškova. Konoko filips će ove godine smanjiti svoje troškove za petinu, a teksaški naftni koncern WBH enerdži je upravo bankrotirao. Ovakve stvari se dešavaju gotovo svakodnevno.

Marljive SAD

Osim toga, većina koncerna je u dugovima. Trinaest odsto američkog tržišta visokokamatnih obveznica „teškog“ 1,3 biliona dolara čine obveznice u energetskom sektoru. Američka služba za obradu finansijskih podataka Dilodžik prenosi da vrednost dugova iznosi 435 milijardi dolara: „Firme neće moći da vrate novac poveriocima ako budu manje proizvodile“, kaže Debora Rodžers sa Post karbon instituta: „to će potresti i druge firme na tržištu.“

Čini se i da su SAD na gubitku u odmeravanju snage sa Saudijskom Arabijom – arapska kraljevina je zajedno sa zemljama OPEC odbila da smanji eksploataciju nafte da bi se cene stabilizovale.

Jer, i pored pada svetske potražnje, samo su SAD i dalje prilježno pumpale naftu. Eksploatacija sirove nafte je u svetu sa 75 miliona barela dnevno u 2013. smanjena na 73 miliona barela u 2014. godini - dok je u SAD porasla za 4 miliona barela dnevno.

Pad cena po poznatom obrascu?

Trenutni pad cena podseća na osamdesete godine, kada je cena sirove nafte između novembra 1985. i marta 1986. pala za 67 odsto. I tada je OPEC stajao po strani. Bilo je potrebno da prođu dve decenije dok se cena nafte opet nije stabilizovala na početnom nivou.

Kada će se u našem vremenu cena nafte ponovo stabilizovati, pitanje je na koje čak ni veterani industrije ne mogu da daju siguran odgovor. „Konstantno niske cene će ponovo dovesti tržište u ravnotežu“, piše Endrju Hol iz Astenbek kapital menadžmenta, hedž-fonda specijalizovanog za vrednost energije, „ali nije jasno koliko će ovo potrajati i gde će biti nova ravnotežna tačka.“

Besplatni paket za oporavak konjunkture

Trenutno mnogi posmatrači nisku cenu benzina vide kao besplatni paket za oživljavanje konjunkture vredan više od bilion dolara – kako je to izračunala firma Sitigrup. „Prosečna američka porodica kupuje oko 1.200 galona benzina godišnje“, kaže Bet En Bovino, glavna ekonomistkinja agencije Standard end purs. „Sa cenom benzina koja je za dolar manja nego prošle godine, to donosi 1200 dolara koje takva porodica može da potroši na nešto drugo.“

Doduše, potrebno je dobro motriti i na nezaposlenost. Savezne države u kojima je stopa nezaposlenosti mnogo manja od američkog proseka, obično su one u kojima se eksploatiše energija. „Stopa nezaposlenosti u Severnoj Dakoti je manja od tri procenta i to je bitno manje od američkog proseka od 5,6 odsto“, kaže Bovino.

U Lorejnu u Ohaju se nadaju da će se potražnja za čelikom u energetskoj branši povećati u drugoj polovini ove godine. „I pored toga, stalno razgovaramo o tome koliko će poslovanje US stila morati da se modifikuje i proširi“, rekao je na radiju gradonačelnik Rajtenauer. Tokom narednih 60 dana, sindikati i proizvođači čelika nameravaju da se sastanu da bi razgovarali o budućnosti fabrike.