„Fotografija nije izgubila moć“ | Mozaik | DW | 09.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

decenija Ajfona

„Fotografija nije izgubila moć“

Deset godina Ajfona znači i deset godina fotografisanja pametnim telefonima. To je postao masovni sport. Šta to znači za profesionalne fotografe, pitali smo Ditmara Šedela, predsednika Nemačkog društva za fotografiju.

DW: Pametni telefoni su osvojili svet i danas se život više ne može zamisliti bez njih. Kakav je njihov uticaj na fotografiju?

Ditmar Šedel: Pametni telefon je naravno multifunkcionalan instrument kojim može da se uradi mnogo toga. Fotografija je samo deo toga. Pojavom pametnih telefona svako u svako doba i na svakom mestu ima pri sebi foto-aparat. Pre toga je taj instrument trebalo svesno, namerno, poneti da bi bio upotrebljen u nekoj situaciji. Kada danas vidite mlade ljude na ulicama, primećujete da pametni telefon često ni ne drže u džepu, već ga sve vreme nose u ruci. Znači u svakom trenutku mogu da fotografišu. Ranije je za to bilo potrebno više pripreme. A sada se motivi „hvataju" u prolazu.

Zašto sve više fotografa ostavlja foto-aparat kod kuće i poseže za pametnim telefonom? U kojim situacijama je to bolje nego poneti foto-aparat?

Neki fotografi koriste pametan telefon kao aparat za pravljenje skica. Fotografišu nešto telefonom i onda gledaju šta bi iz toga moglo da nastane. Pošto je telefon uvek pri ruci, uvek može i da se skicira neki objekat, neka situacija, neki gradski prostor. Ranije su za to već upotrebljavani mali, kompaktni, foto-aparati. Oni koji rade u novinarstvu, stalno imaju telefon pri ruci – prednost je u tome što fotografija može da se pošalje u redakciju brže nego ona slikana foto-aparatom. Nema više međukoraka – kvalitet još ne odgovora onom koji imaju foto-aparati, ali je za neke svrhe, posebno za internet-novinarstvo, sasvim prihvatljiv.

 Ditmar Schädel, Fotograf und Vorsitzender der Deutschen Gesellschaft für Photographie (DGPh).

Ditmar Šedel

Hoće li laici uskoro potisnuti profesionalne fotografe?

Laici šetaju naokolo i spontano odlučuju u određenim situacijama: „Sada ću ovo da slikam". Profesionalci na put kreću sa određenom predstavom, određenim ciljem. Druga je motivacija da se nešto fotografiše. A tu su i pripreme. Profesionalci, sa svojim iskustvom, rade konceptualno drukčije – i zapravo bolje. I pored toga, fotografski esnaf je u mnogim aspektima izgubio na vrednosti. Redakcije delom nisu spremne da plate primerenu cenu za fotografije jer ih od amatera dobijaju tako reći zabadava.

Da li se moć fotografije povećala ili ona opada s obzirom na beskonačnu masu slika koje svakodnevno nastaju?

Ne mislim da je moć fotografije opala. I pre pametnih telefona u redakcije su stizale stotine ili hiljade slika dnevno. Upravo fotografskim agencijama je na raspolaganju uvek bio gotovo nepregledan broj slika. Danas je provera kredibilnosti veći problem, jer su izvori postali raznovrsniji. Postoji opasnost da se nasedne na slike koje ono što se desilo predstavljaju drukčije nego što se to dogodilo u stvarnosti.

Zar se u svakodnevnoj masi fotografija ne povećava želja da se bude ekskluzivan?

Tamo gde slika ima odlučujuću ulogu i dalje je kvalitet odlučujući. Te slike najvećim delom još uvek isporučuju profesionalni fotografi. Ako ste spremni da za to primereno platite, možete biti i sigurni da ćete dobiti odgovarajući kvalitet. Zato smatram da slike profesionalaca imaju dobru šansu i legitimitet.

Da li se zbog pametnih telefona povećao broj mladih ljudi koji žele karijeru profesionalnih fotografa? Foto-aparat u mobilnom telefonu, naposletku, ljude već u mladim danima dovodi u dodir sa fotografijom.

Mislim da se interesovanje za fotografiju generalno povećalo zbog pametnih telefona. Ali brojke to ne odražavaju kada je reč o profesionalnoj strani posla. Fotografija je uvek imala veliku privlačnu snagu za mlade ljude. To se vidi i po broju prijava na studije u Nemačkoj. No, taj broj se nije drastično povećao. Doduše, vrlo je pozitivno to što studenti i učenici škola u privredi zbog pametnih telefona imaju veće početno iskustvo. Postoji i novo tržište. Ljudi koji pokazuju fotografije na platformama kao što je Instagram ne zarađuju novac tako što pridaju svoje slike, već tako što njima komuniciraju i zato su zanimljivi za reklamne poruke. Tu je nastalo dodatno tržište koje neki vode vrlo profesionalno. To sa klasičnom opremom ne bi moglo da se zamisli.

Šta možemo očekivati u budućnosti od fotografije slikane pametnim telefonom?

Tehnički napredak je u poslednjih deset godina bio veoma brz. Teško je zamisliti kako će se ta fotografija razvijati u narednih deset godina. Onima kojima je stalo da imaju dobar foto-aparat u svom telefonu, u budućnosti će biti na raspolaganju genijalne sprave. Već danas ima modela kod kojih je težište na ugrađenom foto-aparatu. Oni imaju naročit objektiv i naročito dobar kvalitet slike. Međutim, smatram da će masa da koristi telefone čiji foto-aparati imaju relativno jednostavne funkcije. Generacija koja se služi pametnim telefonima ne pravi slike da bi ih sačuvala. One su neka vrsta komunikacije i treba da nešto opišu. Umesto da napišu ili kažu „ovde se osećam dobro", ili „moje jelo je ukusno", oni šalju sliku. Njena svrha nije da negde ostane, da je gledaju ili da bude odštampana; ona je impuls. Telefonska fotografija je brz medijum čiji smisao nije publikovanje – i tako će verovatno i ostati.

*Ditmar Šedel, 1960, je fotograf i od 2010. predsednik Nemačkog društva za fotografiju (DGPh). Oko 1.000 članova DgPh su zaslužne ličnosti nemačke i međunarodne fotografske scene. Šedel, osim toga, radi kao predavač primenjene kognitivne i medijske nauke na Univerzitetu u Diuzburg/Esenu.

DW.COM