Fleksibilnost za sigurnija radna mesta?

Ako je verovati predsedniku Komisije EU Žozeu Manuelu Barozu, evropski radnici su u dobrim rukama. Na samitu o zapošljavanju održanom prošle nedelje u Pragu, Barozo je rekao: "Poručujemo našim građanima da zapošljavanje želimo da vidimo kao najvažniji evropski cilj. Sa socijalnim slomom ne može biti privrednog oporavka".

Ernest Antoan Selijer, predsednik Evropskog udruženja poslodavaca, želi da ga sindikati vide kao partnera. "Socijalni partneri se trude da tokom krize održe dijalog".

Fleksigurnost - šta je to?

Ali, iza lepih reči kriju se razni interesi. To kaže Rajner Hofman, zamenik generalnog sekretara Evropskog saveza sindikata. Kao primer, on navodi pojam fleksigurnosti, veštačku reč koju je Komisija stvorila spajanjem reči fleksibilnost i sigurnost. Radi se o formuli prema kojoj radnici treba da postanu fleksibilniji, a da zauzvrat njihova radna mesta postanu sigurnija. "Mi u osnovi uopšte nismo protiv toga. Samo, fleksibilnost samih preduzeća se poslednjih godina bitno povećala svesnom deregulacijom tržišta rada, delom labavljenjem odredbi o zaštiti od otkaza, delom smanjenjem sigurnosti samih radnih mesta. Sada imamo armiju ljudi sa ograničenim radnim ugovorima, pozajmljenih radnika, koji su prvi pogođeni ovom krizom".

Napadi na šefove

U Francuskoj i drugim zemljama, u međuvremenu su počeli i napadi na šefove firmi. Razjareni radnici su uzimali menadžere kao taoce ili demolirali njihove automobile. Preti li sada opšta radikalizacija? Rajner Hofman na to samo odmahuje rukom. Za njega se ne postavlja ni pitanje samog sistema. "Ako dovedemo u pitanje sistem, moramo, naravno, potražiti odgovore na pitanja: ima li nečega s one strane kapitalizma? Lično sumnjam u tako nešto. Ali, postoji li renesansa socijalne tržišne privrede? Potrebna su nam nova pravila igre, koja jačaju socijalni aspekt te privrede umesto da im je najvažnija kratkoročna dobit".

Evropski primer inspirisao Amerikance

Doduše, tako su u međuvremenu počeli da govore političari bezmalo svih partija. Rajner Hofman nije siguran u to da kriza dugoročno može da koristi sindikatima. Njegov šef, generalni sekretar Evropskog saveza sindikata, Džon Monks, izrazio je i zadovoljstvo činjenicom da evropska socijalna država izaziva interesovanje i sa druge strane Atlantika. "Trenutno uviđamo vrednost evropskog modela. Interesantno je da Amerikanci, tražeći inspiraciju, gledaju u našem pravcu. Na primer, kada je reč o državi blagostanja, o jakoj ulozi države koja može da kompenzuje greške tržišta, i slično".

Evropski savez sindikata u krizi vidi i šansu za sprovođenje svojih ekonomsko-političkih i društvenih koncepata.

Autor: Kristof Hazelbah / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović