Pre desetak godina sam iz šetnje Kalemegdanom doneo prastari primerak Politikinog zabavnika. Mirisao je na podrumsku buđ i imao je bezbrojne uši od listanja. Kupio sam ga na ulici po pristojnoj ceni. Objavljen u vreme pred Drugi svetski rat, kada ga je verovatno čitala i jedna devojčica rođena 1932. u Zagrebu. Hteo sam da proverim šta je zajedničo imao moj Paja Patak iz šezdesetih godina prošlog veka kada sam se ja družio sa Diznijevim likovima i onaj tridesetak godina stariji.
Razlika je bila u boji. Moji drugari iz detinjstva su bili u punom koloru. A ona devojčica iz Zagreba, docnije moja majka, i njena generacija imali su na raspolaganju svedenu paletu boja.
U isto vreme, pre desetak godina, moj sin je listao slične sveske koje su se mogle kupiti u svakoj samoposluzi. Za njega, rođenog u Nemačkoj, Paja Patak bio tek srpski pseudonim pernatog Amerikanca Donalda Daka. A da je kojim slučajem rođen u Finskoj družo bi se sa tipom zvanim Aku Ankka, dok bi detinjstvo u Makedoniji donelo druženje sa likom koji se zove Pajo Patorot. Za razliku od mog ili majčinog Patkovgrada sinovljev Dakburg je već bio digitalizovan.
Danas se pitam otkud tolike simpatije više pokolenja prema jednom luzeru?
Najpre, mislim da je tajna uspeha njegov kratak fitilj. Patak naprosto nije strpljiv. Drugo, on je uglavnom lenj. Treće, neumoran ali neuspešan muljator. Za razliku od svojih pametnih sestrića nije baš bistar. Kada bismo dobili ovakvog komšiju, ne bismo imali najlepše mišljenje o njemu.
Ali Paja Patak je stanovnik Patkovgrada, paralelnog univerzuma u kojem su likovi dovoljno animirani i basnoviti da nam budu zabavni čak i kada imaju osobine koje im kao ljudima ne bismo oprostili. A dovoljno su antropomorfni da bismo se poistovetili sa njima. Ukratko, Paja Patak je životinjica sa dečijim slabostima u surovom svetu odraslih.
Sa curom Patom on je po principima Diznijevog sveta, nastalog na konzervativnom Srednjem zapadu Sjedinjenih država, u nekoj vrsti aseksualne veze. Ona je kao i holivudske supruge iz tadašnjih filmova tek zabrinuto ogledalo muške ambicije i nesposobnosti da je ostvare. Patkovgrad se postepeno puni ostalim likovima kao što su negativci Buldozi, rasejani Proka Pronalazač i mnogi drugi. Usputni crtač iz Diznijeve imperije po imenu Karl Barks tek u godinama posle Drugog svetskog rata tom bizarnom svetu dopisuje Baju Patka, basnoslovno bogatog ujaka. Ova čovekolika patka je poreklom iz škotskog Glazgova i neverovatno je škrta. U Srbiji bi njegovo poreklo bilo upevano u Pirot jer su Škoti i Piroćanci, finansijski gledano, sijamski blizanci. No, posleratni Paja Patak nije više bio lokalac već globalista, pa je Mika Miš iz Kraljevine Jugoslavije postao Miki Maus, a Diznijevi likovi nisu više naručivali "stotinu ćevapa” na mestu zvanom "Kod Šiška” kao za vreme vladavine Karađorđevića.
Ono što je malo ko od nas znao o Voltu Dizniju – njegov fanatični antikomunizam, denuncijantska saradnja sa američkim tajnim službama, ratno-propagandna dehumanizacija neprijatelja – nije uzdrmalo moju sliku Patkovgrada i kada sam saznao sve to. A to je bilo onda kada sam prestao da se družim sa Patkovgrađanima prešavši na klasno svesnog Alana Forda.
Dugo sam izgubio iz vida svog pernatog druga. Tu i tamo sam čitao o njemu. Recimo, zabavlla me je vest kako je jedan sud u Kazahstanu tek 2010. shvatio da je američki propagandni animirani film "Firerovo lice” u kojem glavnu ulogu dobija upravo Donald Dak ismevanje, a ne veličanje nacizma: Hitlerova Nemačka je košmar Paje Patka, a kada se iz košmara probudi u Sjedinjenim državama on strasno izljubi Kip slobode. Taj poljubac Dizniju donosi Oskara ratne 1942.
Isto tako, ni Snežanu ni sve patuljke nije mi naknadno mogla ogaditi činjenica da je Adolf Hitler bio iskreni Diznijev fan. To me samo nateralo na razmišljanje. Došao sam do zaključka da smo skloni samozavaravanju kada mislimo da se lepo i strašno u nama i izvan nas nigde ne dodiruju. Veliki pesnik nemačkog jezika Rilke znao je da je lepo možda početak strašnoga. Da sklonost ka lepom nikada ne garantuje moralno ispravni izbor. Da možemo i sa monstrumom deliti isto estetsko osećanje. I da zbog toga on neće biti manji ali ni mi veći monstrum.
Uostalom, Amerika koja je proizvela Donalda Paju Daka stvorila je i Donalda Voju Trampa. Obojica su plod američkog konstitutivnog mita o peraču tanjira koji postaje Baja Patak. Ironično prenaglašeno moglo bi se reći da je Donald Tramp egomanski Paja Patak koji je nasledio trezor svog ujaka sa procenjenih 28 do 44 milijarde dolara, postao političar i sada brani beli malograđanski Patkovgrad od raznobojnih imigranata.
Danas na rođendan najslavnije Diznijeve patke ne mogu a da se ne setim činjenice da su moji vršnjaci na istoj trafici kod Gaje dugo kupovali potpuno iste stripove, da su čitajući ih redovno postajali, kao i ja, pridruženi stanovnici Patkovgrada. Posle, u svetu odraslih, jednom su se podelili na ubice i žrtve. Neki su bili i jedno i drugo.
I kada su ubijali one druge, ubijali su svoje intimne sugrađane iz Patkovgrada.Što im ni ja, ni Aku Ankka ni ona devojčica iz Zagreba nikada neće oprostiti.