Finska i Švedska dekarbonizuju privredu EU? | Evropa | DW | 23.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Perspektive

Finska i Švedska dekarbonizuju privredu EU?

Potražnja za retkim metalima raste. Geopolitička stvarnost i problemi u lancima snabdevanja povećavaju pritisak na zemlje Evropske unije da nastave da same eksploatišu te metale kako bi dekarbonizovale svoju industriju.

Iskopavanje rude gvožđa ima dugu tradiciju i u Švedskoj (na slici) i u Finskoj

Iskopavanje rude gvožđa ima dugu tradiciju i u Švedskoj (na slici) i u Finskoj

Evropska unija želi da smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva i ubrza napore s ciljem dekarbonizacije. Sirovine i retki metali u tome imaju ključnu ulogu. Minerali, a posebno litijum, najpotrebniji su za tzv. čiste tehnologije. Važna nalazišta tih metala nalaze se u Aziji, Južnoj Americi i Okeaniji.

Finska i Švedska, dve evropske zemlje koje trenutno apliciraju za članstvo u NATO, imaju dugu rudarsku tradiciju i mogle bi da pomognu u rešavanju nedostataka u EU. Ali tu postoje mnoga otvorena pitanja.

„Mi jesmo najvažnije rudarske zemlje u EU. Samo Švedska proizvodi preko 90 odsto rude gvožđa koja se eksploatiše u EU“, kaže za DW Marija Suner, izvršna direktorka Švedskog udruženja za rudarstvo, retke metale i mineralne sirovine (Svemin). „Međutim, to je tek nešto više od četvrtine potreba, što znači da EU još uvek mora da uvozi 70 odsto svojih potreba za tom rudom.“

-pročitajte još: Litijum u Boliviji: da li će uskoro biti u rukama Rusije?

Finska i Švedska takođe dele mineralima bogat fenoskandinavski rudni basen. Prema rečima Marije Suner, stena ispod Skandinavskog poluostrva i poluostrva Kola ima potencijal da pruži sve ono što se nalazi na spisku retkih sirovina potrebnih EU.

Evropska komisija sastavila je spisak retkih sirovina (CRM) 2011. Ekonomska vrednost i rizici u snabdevanju su dva kriterijuma koji se koriste za određivanje važnosti materijala. I spisak je sve duži.

Zavisnost EU od retkih materijala iz Kine je ogromna, ali Unija po tom pitanju malo toga može da uradi u doglednoj budućnosti

Zavisnost EU od retkih materijala iz Kine je ogromna, ali Unija po tom pitanju malo toga može da uradi u doglednoj budućnosti

Rusija i sigurnost snabdevanja

Ruska invazija na Ukrajinu glavni je razlog što Finska i Švedska podnose zahtev za članstvom u NATO, a verovatno i što na srednje staze nastoje da ojačaju rudarstvo. Izvršna direktorka „Svemina“ kaže da se fokus na rudarstvo povećao zbog pandemije korone i prekida u lancima snabdevanja koji je usledio, ali posebno nakon što je Rusija napala Ukrajinu. To je doprinelo povećanju potražnje i podizanju cena sirovina koje su dostigle novi maksimum.

Kina je najveći proizvođač grafita i retkih sirovina. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Kina prerađuje 87 odsto retkih metala, 65 odsto kobalta, 58 odsto litijuma i 35 odsto nikla, a Rusija je druga po važnosti zemlja u svetu za vađenje nikla i treća po važnosti za vađenje kobalta.

„Ako postoji veća podrška rudarskim aktivnostima u Evropi, ne vidim to kao rezultat ruskih neprijateljskih aktivnosti. Tu se više radi o pitanju da li se Evropa probudila kada je reč o činjenici da joj nedostaju metali“, ocenjuje za DW izvršni direktor Finskog rudarskog udruženja (FinnMin) Peka Suomela.

Pogledajte video 03:47

Rio Tinto ne odustaje od rudnika litijuma u Srbiji

Trenutne prepreke

Povećanju eksploatacije ruda protive se mnogi ekolozi, ukazujući pritom na potrebu za zaštitom biološke raznolikosti. U martu, kada je švedska vlada dozvolila eksploataciju najvećeg neiskorišćenog ležišta rude gvožđa u Skandinaviji, švedska aktivistkinja za zaštitu klime Greta Tunberg i pokret „Fridays for Future“ ocenili su da Švedska „vodi rat protiv prirode“.

Finska, Norveška i Švedska imaju najmanju gustinu naseljenosti u Evropi, što bi teoretski moglo da bude plus za iskopavanje ruda. Ipak, mnoga slabo naseljena područja su pod zaštitom. „Gotovo polovina švedske teritorije je područje uzgoja irvasa, čime se bave Samiji, jedini autohtoni narod u Evropi“, kaže Marija Suner. „Ali područje potrebno za kopanje retkih metala je veoma ograničeno i mi znamo kako da smanjimo negativan uticaj na prirodu.“

Čudan vremenski okvir

U EU ponekad prođe i 25 godina kako bi se od faze istraživanja prešlo na komercijalnu eksploataciju metala. Iz udruženja Svemin zato predlažu 27 reformi, uključujući i skraćivanje postupaka za izdavanje dozvola. Brige oko srednjoročnog uticaja na životnu sredinu u suprotnosti su s dugoročnim naporima za dekarbonizaciju. Iako su zemlje članice EU odgovorne za zakone u toj oblasti, Brisel se bavi aspektima koji se odnose na zdravlje, vodu i korišćenje zemljišta.

Trenutna geopolitička situacija mogla bi da poveća stepen prihvatanja eksploatacije sirovina i retkih metala u društvu, ali – potrebno je biti oprezan. Prema rečima Peke Suomele, Evropska unija mora da pazi da ne izvrši preveliki pritisak ni na jednu državu, kako bi izbegla otpor koji bi lako mogao da promeni stavove javnog mnjenja.

Druga moguća prepreka odnosi se na cene energije. One su u severnoj Švedskoj i u Finskoj prilično umerene i fer, i znatno su ispod nivoa cena u centralnoj Evropi. Ali, povećanje eksploatacije retkih metala zahteva stalna ulaganja u energetske projekte.

„U oblasti eksploatacije retkih metala planira se desetostruko povećanje potrošnje električne energije do 2050. godine“, ukazuje Marija Suner. „Osim toga, imamo i druge projekte za proizvodnju baterija i čelika iz nefosilnih materijala biološkog porekla. Takve projekte ne može da pokrije proizvodnja električne energije kakvu danas imamo u Švedskoj.“

Lokalni stanovnici i aktivisti za zaštitu životne sredine u Švedskoj i Finskoj često protestuju protiv otvaranja novih rudnika

Lokalni stanovnici i aktivisti za zaštitu životne sredine u Švedskoj i Finskoj često protestuju protiv otvaranja novih rudnika

Susedne zemlje

Estonija, još jedna zemlja koja se graniči sa Rusijom, aktivna je u lancu snabdevanja čistom tehnologijom. U njoj se nalazi jedini komercijalni pogon za preradu retkih metala u Evropi. Objekat je u vlasništvu tehnološke kompanije „Neo Performance Materials“ iz Toronta. Ta firma je 2020. pokrenula inicijativu za proširenje snabdevanja retkim metalima njihovog pogona za preradu koji se nalazi u mestu Silamae u blizini Finskog zaliva.

Konstantin Karakanopulos, predsednik i izvršni direktor kompanije „Neo“, kaže za DW da je rat u Ukrajini prisilio rafinerije da pažljivije preispitaju svoje globalne lance snabdevanja. „’Neo’ nije izuzetak“, kaže i podseća da je njihov dobavljač sa ruskog poluostrba Kol bio pouzdan isporučilac više od 40 godina.

„Geopolitički razlozi uvek su važan faktor, ali naš primarni pokretač je bila i ostala potražnja kupaca“, ističe Karajanopulos. Kako stvari sada stoje, potražnja će nastaviti da raste. Prema podacima Evropskog udruženja metalaca (Eurometaux), upotreba litijuma u čistim tehnologijama mogla bi da se poveća za neverovatnih 2,109 odsto do 2050. Očekuje se i da će se potražnja za disprozijumom, telurom i skandijumom i više nego udvostručiti tokom narednih 30 godina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.