Finansiranje optuženih: Simboličan i skup čin?

Na informaciju da je Vlada Republike Srpske odlučila da osobama iz Republike Srpske koji se nalaze u pritvoru Haškog tribunala pošalje pomoć od 100.000 KM, izvestilac za BiH u Evropskom parlamentu, Doris Pak za DW ocenjuje da je u pitanju “politička poruka” kojom RS želi da izrazi svoju posebnost u odnosu na ostatak BiH:

“Republika Srpska verovatno misli da je tako bogata da može da troši novac na ljude koji su dobro zbrinuti u Hagu i koji žive mnogo bolje nego neki u RS ili BiH. Ja ne mislim da im je potreban novac iz RS. U pitanju je simboličan, ali skup čin, jer je taj novac potreban za budžet. Videla sam mnogo siromašnih i u RS i u BiH i trebalo bi da se novac čuva za stvari koje su više u interesu građana“, smatra Pak.

UN izdvaja budžet za finansiranje optuženih

U Haškom tribunalu za DW objašnjavaju da je na svakoj zemlji da odluči “šta i kako” odnosno u kojoj će meri podržavati razne aspekte troškova svojih građana koji se nalaze u pritvoru. Tribunal u to ne ulazi, ali naglašava da su potrebe Međunarodnog suda, kao i “potpuno finansiranje troškova optuženih” obezbeđeni iz budžeta UN. “U troškove vezane za optužene spada vođenje pritvorske jedinice i troškovi pravne pomoći”, objašnjava za DW Magdalena Spalinska iz pres službe Tribunala u Hagu:

“Sa jedne strane pritvorenicima se pruža niz besplatnih usluga i aktivnosti, kao što su zdravstvena zaštita, radna terapija, uslovi za pripremanje odbrane, računarska oprema, obrazovni kursevi, sportske akitvnosti i ishrana. Isto tako oni dobijaju i džeparac za manje troškove.”

U Tribunalu u Hagu nisu mogli da preciziraju koja suma je obezbeđena od strane UN za troškove optuženih, ali kažu da “svi dobijaju isto” i da je budžet rezultat detaljnih kosultacija Tribunala i UN: “Što se tiče troškova za pravnu pomoć u ovom trenutku ona predstavlja više od 10 odsto budžeta Tribunala. Tokom prethodnih godina većini optuženih odobravana je kompletna pravna pomoć, zaključno sa februarom ove godine. Od ukupno 133 optuženih 81 osoba je primila kompletnu pravnu pomoć, 39 delimičnu, a njih 10 nije zatražilo nikakvu pravnu pomoć”, navodi Spalinska, dodajući da je na optuženima da dokažu “slabo imovinsko stanje” odnosno nemogućnost plaćanja odbrane.

Kacin: Postoje drugi prioriteti u BiH

Navodeći da su i Hrvatska i Srbija na pretpostavci nevinosti svoje državljane odvedene u Hag finansijiski pomagali, izvestilac za Srbiju, Jeklo Kacin kaže da se u datom slučaju može baviti “samo BiH, a ne pojedinim entitetima” i dodaje: “Mislim da BiH ima mnogo drugih prioriteta na koje bi mogla da potroši taj novac. Ako ne drugačije, onda na formiranje nekog komiteta za izradu zajedničkih udžbenika za istoriju ili za RECOM i pomirenje u regionu. To bi bilo daleko bolje i efikasnije za budućnost BiH i njenih građana.”

Autorka: Marina Maksimović

Odg. urednica: Ivana Ivanović