Filozof sa nacističkim mrljama u biografiji | Mozaik | DW | 26.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Filozof sa nacističkim mrljama u biografiji

Martin Hajdeger jedan je od najpoznatijih filozofa 20. veka. Ali njegova uloga u nacionalsocijalizmu predmet je kontroverznih diskusija. Taj filozof rođen pre 125. godina, izaziva čak i pažnju sve više turista.

Hajdeger je ostao zapamćen kao briljantni mislilac, visoke intelektualne oštrine. Njegovi tekstovi važe kao putokazi koji nisu izgubili na aktuelnosti. Mračne senke na njegov filozofski opus baca, međutim, njegova blizini nacionalsocijalističkim krugovima i lojalnost Hitlerovom režimu. Martin Hajdeger (1889-1976), koji je rođen u Meskirhu u južnoj Nemačkoj, a većinu svog životnog i radnog veka proveo u Frajburgu i Švarcvaldu, iskazivao je simpatiju za Adolfa Hitlera i bio član nacionalsocijalističke stranke NSDAP. Ovog petka (26.9), navršava se 125 godina od njegovog rođenja.

„Hajdeger ima izuzetno veliki značaj za svetsku istoriju i filozofiju. Zato će njegova dela i u budućnosti biti nezaobilazna“, kaže Ulrih fon Bilov, direktor odseka za arhiviranje u Nemačkom literarnom arhivu. U toj instituciji u gradiću Marbahu kod Štutgarta, čuva se Hajdegerova intelektualna zaostavština, između ostalog i njegovo kapitalno delo „Biće i vreme“ objavljeno 1927. godine. Na predlog njegove učenice Hane Arent (1906-1975) Hajdeger je 1969, dakle još za života, svoje zapise predao Literarnom arhivu. I tamo su oni izazvali veliko interesovanje. Hajdeger je izazvao revoluciju u filozofiji, smatra arhivar Fon Bilov: „On je smatrao da filozofija nije hermetički zatvorena sfera rezervisana za naučnike i akademike, već je pokušao da je poveže sa konkretnim životom pojedinca.“

Hannah Arendt und Martin Heidegger

„Filozofski trač veka“ – Hanu Arent i Martina Hajdegera povezivalo je više od ljubavi prema filozofiji

Sporni antisemitski stavovi

U Marbahu se mogu naći i Crne sveske“, Hajdegerovi dnevnički zapisi od 1930-ih do 1970-ih. One otkrivaju i ponešto o spornoj ulozi filozofa u nacionalsocijalizmu. Nakon što je ovog proleća objavljeno prvih 14 svezaka, antisemitski delovi u njima ponovo su podstakli javnu raspravu.

„Odnos Hajdegera prema nacionalsocijalističkom režimu je do duše bio načelno poznat, ali s obzirom na nove izvore, on bi trebalo ponovo da bude razmotren“, kaže Fon Bilov. Pre svega se postavlja pitanje u kakvoj su vezi njegova filozofija i njegov politički angažman. Sada se to podrobnije istražuje što dovodi to toga da se o Hajdegeru i dalje kontroverzno raspravlja, ukazuje arhivar. No, za većinu je njegov filozofski opus u prvom planu: „Mi iz arhiva ne verujemo da će interes za Hajdegerovu filozofiju da splasne.“

S tom procenom slaže se i frajburški filozof Ginter Figal. On je predsednik Društva prijatelja Hajdegera sa sedištem u rodnom mestu filozofa, gde postoji još jedan arhiv Hajdegerovih dela. „Hajdegerov opus i danas izaziva veliku pažnju širom sveta – ne samo u Nemačkoj, već i u SAD, Francuskoj, Italiji, Španiji ili Japanu“, kaže Figal. „Ono što je najfascinantnije jeste širina njegovog delovanja“. Trenutno se, dodaje Figal, istražuje način na koji je radio. Iako mu je izgovorena reč bila vrlo važna, Hajdeger je stalno zapisivao – i najmanje sitnice. Njegova povezanost s nacionalsocijalizmom i antisemitski stavovi, deo su njegove biografije koji ne sme da bude izuzet, smatra Figal: „Ali njegova filozofija nema gotovo nikakve veze s tim.“

Turistička atrakcija u Švarcvald

Die Hütte des Philosophen Martin Heidegger

Slavna Hajdegerova koliba u Totnaubergu

Nisu samo filozofi ti koje Hajdegerov lik i delo privlače poput magneta. I turisti prate njegove tragove. To se naročito uočava u malom švarcvaldskom mestu Totnaubergu, u koje je Hajdeger dolazio da razmišlja i da radi. Tu su nastala mnoga njegova dela, pa i „Biće i vreme“.

Godine 1922. filozof je tamo uzeo jednu jednostavnu malu kolibu u kojoj se sastajao sa studentima i drugim učenjacima poput filozofa Žana Bofrea i Hans-Georga Gadamera, pisca Ernsta Jingera, fizičara Vernera Hajzenberga i izdavača „Špigela“ Rudolfa Augštajna. „Ljudi žele da izbliza posete tu kolibu, to mistično mesto. Žele da na sopstvenoj koži osete fascinaciju koju je Hajdeger osećao za to mesto“, kaže šef Turističke zajednice Totnauberga Aksel Rauh. Mala drvena koliba na 1.150 metara nadmorske visine postala je turistička atrakcija.

Martin Heidegger und Hans-Georg Gadamer

Fizički rad kao ravnoteža filozofskim raspravama – Martin Hajdeger (desno) i Hans-Georg Gadamer u Totnaubergu

Opština je zato napravila „Stazu Martina Hajdegera“. Na deonici dugoj 6,4 kilometra, filozof je u šetnji tražio mir i inspiraciju. Staza vodi i pored kolibe. Veliko interesovanje vlada i za brošure o Hajdegeru kao i za njegova dela. Osim toga, svake godine se održava „Filozofska jesen“ s književnim seminarima, čitanjima, okruglim stolovima i diskusijama o Hajdegerovim delima. Ovog novembra biće organizovane po deseti put.