Fihteov pravedni svet bez Boga | Mozaik | DW | 29.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Fihteov pravedni svet bez Boga

Johan Gotlib Fihte bio je, uz Šelinga i Hegela, najistaknutiji filozof nemačkog idealizma. Fihte je umro pre tačno dva veka, ali njegovo delo danas ima još veći značaj, priča za DW profesor filozofije Rajnhard Knot.

DW: Gospodine Knot, Johan Gotlib Fihte je bio možda i najvažniji predstavnik nemačkog idealizma. Šta sve obuhvata ta odrednica?

Idealizam je zapravo Platonov izum. Uobičajeno se objašnjava kao svetonazor prema kojem Dobro, Lepota ili Istina ne mogu empirijski da se pronađu u svetu. To su ideje i samim tim najviši standardi. Naše delanje mora biti vođeno tim idejama kako bismo napredovali.

Ako na trenutak zaboravimo Platona, šta je idealizam značio u Fihteovo vreme?

Recimo jednu veoma pragmatičnu stvar: Fihte je, slično kao Kant, bio ubeđen da čovek može da stvori pravedan svet i bez Boga, samo uz promišljanje i pravdu.

Fihteova biografija nudi čudne detalje. On je digao ruke od poziva učitelja 1790. jer je smatrao da je pre odgoja dece potrebno odgojiti roditelje. To zvuči suvereno, ali i čudno, kada se zna da u tom momentu Fihteu nije išlo baš najbolje.

Važno je znati da se Fihte zalagao za vaspitanje ili odgoj u velikim mernim jedinicama. Poznat je po zagovaranju odgoja čitave nacije tako da je i vaspitanje čoveka formulisao kao vaspitanje za zajednicu. Dakle mislio je u velikim kategorijama. Kada Fihte kaže da prvo treba odgojiti roditelje, on svakako ne misli na roditelje svojih učenika, nego misli na vaspitanje čitavog društva umesto da se posveti pojedinačnom detetu.

Šta su za Vas posebnosti Fihteove misli, da li Vas nešto povezuje sa njim?

Dve stvari. Najpre to što je kod njega Ja kamen temeljac čitavog učenja. On bi i državu definisao kao zajednicu mnogo glasnih Ja, koja jedna drugima moraju da priznaju neka prava. Time je on u osnovi liberalni mislilac. Drugo je njegov stav da se do zajednice tih Ja može dopreti putem obrazovanja. Tu poseban značaj pridaje jeziku. Iza toga se krije činjenica da Fihte živi u Nemačkoj, odnosno Prusiji koja je pod stalnom pretnjom Francuske. Po Napoleonovim osvajanjima oko sebe čuje intelektualce kako govore francuski, živi u vremenu gde se čak razmišlja o štampanju udžbenika na francuskom. Zalaganjem za jezik i obrazovanje, Fihte je postao i teoretičar nemačkog identiteta.

Tu smo stigli do važnog mesta. Fihte je isprva podržavao Francusku revoluciju, a kasnije je držao vatrene govore nemačkoj naciji. Kako to objašnjavate?

Mislim da se može biti i jedno i drugo, istovremeno. Bio je pristalica Francuske revolucije koja je za njega bila iskorak ka slobodi. On stalno primećuje kretanje od potčinjenog ka slobodnom čoveku – kako u razvoju pojedinca, tako i države. U vreme francuske vladavine u Nemačkoj on svoju zemlju vidi u veoma specifičnoj situaciji. Kaže da Nemci uopšte ne žive u svom vremenu i istoriji nego su samo deo jedne druge istorije – francuske. A kada bi bili slobodni i mogli da žive svoju istoriju, onda bi se obrazovali i razvijali nove ideje. To je problem koji su Nemci imali i posle Drugog svetskog rata. Tada su postali deo american way of life to jest anglosaksonskog načina života koji je delimično ostao do danas. Ima mnogo teoretičara koji kažu da uopšte ne proživljavamo sopstveno vreme nego živimo na rubu američke istorije. Tako je Fihte mogao istovremeno da bude za tekovine Francuske revolucije, ali i za emancipaciju Nemaca od Napoleona.

Sve što ste rekli o Fihteu do sada je pozitivno, ali dolazimo do tamne strane našeg filozofa. Zašto je tako veliki prosvetitelj pisao ekstremno antisemitske tekstove? Otkud kod njega mržnja prema Jevrejima?

Dva su razloga. Jedan su sigurno preuzete predrasude savremenika koji govore o tome da se Jevreji namerno izoluju, da stvaraju državu u državi. Tu tezu je Fihte doveo do vrhunca. Kaže da je tako u celoj Evropi – da će Jevreji svuda stvarati državu u državi i podrivati nacionalno vaspitanje sve dok ih ne pošaljemo nazad u Izrael. A zato, kaže dalje, treba pokoriti i taj Izrael. Ta obuhvatna predrasuda koju Fihte upija odlično se uklapa u njegovo nacionalno promišljanje. I jedno ne smemo zaboraviti. Fihteovo promišljanje o zajednici, ceo njegov idealizam ili slika čoveka su ograničeni – nacijom. Za njega je nacija emancipacija po sebi pa je i logično da se otkloni ometajući faktor. Nažalost, kasnije smo videli kako je to shvatanje prošlo u narodnoj interpretaciji.

Rajnhard Knot je profesor filozofije na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, pisac i novinar. Osim toga drži javne seminare za preduzetnike, umetnike i druge u kojima povezuje zapadnu filozofiju sa istočnjačkim vežbama poput joge i meditacije.

Intervju: Ginter Birkenštok / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković