„Fer ponuda Turske“ | Evropa | DW | 14.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

„Fer ponuda Turske“

Izbeglička kriza dovela je do približavanja Atine i Ankare. Te dve države će od toga samo profitirati jer je izolacija pogrešan put, ocenjuje za DW šef „Evropske inicijative za stabilnost“ Gerald Knaus.

Dojče veče: Turska je ponudila da preuzme izbeglice iz Grčke, a da Evropska unija zauzvrat za svakog vraćenog izbeglicu preuzme jednu sirijsku izbeglicu iz Turske. Kako Vi ocenjujete tu ponudu?

Gerald Knaus: To je fer-ponuda Turske. Važno je da se ova ponuda realizuje u skladu sa grčkim i kompatibilnim zakonima Evropske unije. Oni kažu da izbeglice koje dospeju do grčkih ostrva, mogu da budu vraćene u Tursku, ukoliko je Turska spremna da ih primi. Ali to funkcioniše samo ako ne podnesu zahtev za azilom jer svako ima pravo da individualno podnese takav zahtev. Ako podnesu zahtev, on može da bude obrađen brzo, ako je Turska sigurna zemlja za izbeglice. Ja bih, kao i drugi, to potkrepio rečima da je to tako. Istovremeno, jasno je da se podrškom EU u Turskoj može mnogo više postići kada je reč o daljim reformama, ali i poboljšavanju uslova za izbeglice. Situacija je bez sumnje takva da su uslovi za izbeglice u Grčkoj mnogo lošiji nego u Turskoj. A ako je Turska sigurna država, onda grčke vlasti mogu mnogo brže da obrađuju te slučajeve.

Da li se Evropska unija u odnosu na Tursku pokazala previše spremnom za kompromise? Da li Ankara na bilo koji način ucenjuje EU?

Kada se radi o izbjeglicama, onda moram da kažem da je podvala i drskost reći da Turska ucenjuje Evropsku uniju. Turska je zemlja koja je primila najveći broj izbeglica, mnogo više nego bilo koja druga zemlja u Evropi. Istovremeno, EU želi da Turska zadrži izbeglice. I kada Turska onda Evropskoj uniji, koja ima interes da sve to uspe, kaže da joj za to treba finansijsko učešće, onda to nije ucena – pre svega kada se setite da Turska dodatni novac traži za 2018. godinu.

Milica Delević

Gerald Knaus: Podvala i drskost je reći da Turska ucenjuje Evropsku uniju

S druge strane, potpuno je jasno da EU ne može da ubrza proces učlanjenja, kao nekakav poklon Turskoj zato što pomaže u rešavanju izbegličke krize. Turska želi da otvori nova poglavlja u pregovorima, ali učlanjenje u EU moguće je samo kada svih 28 članica u svim poglavljima pregovora prihvate da je to tako. A do toga smo veoma daleko.

Kakvu strategiju ima Turska u tom procesu posmatrajući isrednjoročno i dugoročno?

Mislim da Turska ima dva cilja. Jedan je, kada se radi o izbeglicama, da ne bude ostavljena sama s tim problemom, jer mora se računati da će biti mnogo novih izbeglica. I tu Turska zaista želi da bude sigurna da neće biti samo prostor za njihov prihvat i da se neće desiti da bude tako malo pomoći kao što je bilo u periodu od 2011. do 2015. Pod dva, Turska želi dobre odnose sa Nemačkom. U interesu Turske je da u EU budu uspešni oni koji su protiv islamofobne politike i antimuslimanske retorike prema izbeglicama, kao što je recimo Nemačka. Zaista, ako plan Evropske unije propadne, a to je jedini plan koji postoji u Briselu, i Turska i Grčka će novim zidom na Balkanu biti potpuno izolovane. A to je plan na kojem mnoge zemlje srednje Evrope trenutno intenzivno rade.

Kako ocenjujete šanse da bi novom alijansom Nemačke, Turske i Grčke moglo da dođe do zaustavljanja politike izolacije?

Mogu samo da se nadam da će približavanje Nemačke i Turske srednjoročno poboljšati njihove odnose. Preduslov je da se Turska, kada su u pitanju ljudska prava, orijentiše na ono što je pre nekoliko godina radila, naime na sprovođenje reformi koje ne slabe već jačaju vladavinu zakona i ljudskih prava. A na to se Turci stalno moraju podsećati.

Kada turski službenici u budućnosti budu sarađivali sa grčkim, i kada i Turska i Grčka ustanove kakve rezultate donosi njihova saradnja, onda se možemo nadati da će jednoga dana popustiti napetosti u Egejskom moru. Grčka granica prema Turskoj je najsigurnija ako se uzme u obzir da je Turska inače okružena zemljama u konfliktima i neprijateljima.

Zemlje, kandidati za ulazak u EU, učestvuju u zatvaranju granica. Šta to znači?

Bez sumnje, predstava da se priliv izbeglica može zaustaviti bodljikavom žicom ili zastrašivanjem, u svakom pogledu je katastrofa za zemlje Balkana. Prilično sam siguran da to neće uspeti, jer ogroman je novčani stimulans za krijumčare koji će ljudima predložiti druge rute. Tome treba dodati i da se Grčka tako ostavlja na cedilu. Naravno da se i Skoplje i Beograd pitaju šta mogu da očekuju od Evropske unije kada vide kako se ona odnosi prema Grčkoj.

Austrijski ekspert za južnu Evropu Gerald Knaus vodi „Evropsku inicijativu za stabilnost“, koja ima svoja predstavništva u Istanbulu i Berlinu.