Fantomske novčanice od 500 maraka | Mozaik | DW | 07.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Fantomske novčanice od 500 maraka

Poseta sedištu Kreditne banke za obnovu u Berlinu donosi mnoga iznenađenja. Tamo se, naime krije blago najnovije nemačko-nemačke istorije koje je tek sada ugledalo svetlo dana…

Lizan Goldbah imala je tremu kada je s papirnom kesom punom novčanica prolazila kroz bezbednosnu proveru na frankfurtskom aerodromu. Smeje se dok opisuje taj događaj. Radnici aerodroma posumnjali su na krijumčarenje kada su otkrili da Goldbahova sa sobom nosi novčanice u vrednosti od milion nemačkih maraka. Nisu verovali objašnjenju 36-godišnje Lizan Goldbah. Poverovali su joj tek kada je došla jedna njihova starija koleginica. „Da, to su marke Istočne Nemačke“, potvrdila im je. Dakle, nije reč o krijumčarenju.

Deutschland Wirtschaft Banken KfW Lysann Goldbach

Lizan Goldbah

Goldbah radi u državnoj Kreditnoj banci za obnovu (KfW-Bank), koja se ranije zvala Kreditna ustanova za obnovu. Na čelu je istorijskog arhiva. U njemu se nalazi i ostavština bivše državne banke DDR-a. Ta banka imala je u trezoru sveže odštampane novčanice od 200 i 500 maraka, koje nikada nisu puštene u opticaj. Rukovodstvo DDR-a smatralo je da nije primereno da se jednom novčanicom isplati čitava mesečna plata. Bilo je čudno kada su se novčanice, nakon pada Berlinskog zida, počele da se pojavljuju na različitim mestima u Nemačkoj. Odakle su su stizale? Smatralo se da su ukradene.

Novčanice, jedno skrovište – i pljačka?

Policija je zaplenila novčanice od 200 i 500 DDR-maraka u Frankfurtu na Odri. Državno tužilaštvo predalo je potom novčanice Kreditnoj banci za obnovu (KfW). DDR-ove novčanice mogle su samo nakon krađe da dospeju na tržište, uverena je Lizan Goldbah i dodaje da ne zna za detalje, ali se raduje pronalasku novčanica.

Zbog nemačke monetarne unije između 1990. i 1991, sav papirni novac DDR-a bio je uskladišten na dva mesta u Halberštatu u saveznoj državi Saksonija-Anhalt. Trebalo je da tamo istrunu. Nakon ujedinjenja s državnom bankom DDR-a, KfW je 1994. Postala vlasnik novca iz bivše komunističke države. Verovaqli su da je novac na sigurnom. Ali onda su u više navrata počele da se pojavljuju novčanice koje ne bi smele da se upotrebljavaju. Pretpostavljalo se da su lopovi krali novac iz podzemnih magacina. Zbog toga je KfW u komplikovanoj akciji u martu 2002. Izdao nalog da se novčanice unište. Verovali su da su tako rešili problem. Naime, još se uvek se širom Nemačke pojavljuju novčanice od 200 i 500 DDR-maraka. Baš kao i u Frankfurtu. Preprodavci, navodno, naplaćuju 15 evra po novčanici.

DDR-Staatsbank

Nekada Državna banka DDR-a, a danas KfW

Automobil od DDR-ovih kovanica

U trezoru se još uvek nalaze i skice DDR-ovih novčanica. Goldbah pokazuje grafičke nacrte koji se više nisu primenjivali nakon što su se 1990. Zapadna i Istočna Nemačka ujedinile. Nakon ujedinjenja, zapadnonemačka marka postala je jedinstvena valuta za čitavu Nemačku.

„Pogledajte, ove aluminijske kovanice prodavale su se automobilskoj industriji koja ih je rastapala i reciklirala. Verovatno su se od tih kovanica proizvodili delovi za automobile“, priča Goldbah i nastavlja da kopa po kutiji s kovanicama. One izgledaju kao da su lažne. Goldbah potom navodi još jedan detalj iz nemačko-nemačke istorije: „Ovde su u redovima stajali predstavnici kombinata i preduzeća koja su bila u državnom vlasništvu, kako bi u poslednjem trenutku zamenili preostale DDR-marke.“

Koreanci su znatiželjni

U međuvremenu, arhiv KfW-a godišnje obiđe 250 ljudi. Broj zainteresovanih se povećao povodom 25. godišnjice od pada Berlinskog zida. Vrlo često dolaze turisti iz Južne Koreje. „Kako je to izgledalo s monetarnom unijom“, raspituju se i dive dobro očuvanim kovanicama. Svi žele da obiđu zgrade.

Istorija tog zdanja pomno se čuva. Lizan Goldbah naročito je ponosna na sobu od javorovine. Prelepa, skoro potpuno očuvana drvenarija i veličanstveni kamin, zajedno sa visokim svodom, daju sobi raskošan izgled.

Bila je to reprezentativna recepcija za bogate klijente bivšeg Berlinskog trgovačkog društva. Teško je poverovati da se za vrijeme DDR-a tu nalazila policijska stanica. Pod je bio obložen linoleumom, a visoki plafoni – spušteni. Lizan Goldbah pokazuje stare fotografije policajaca iz 80-ih godina.

Deutschland Wirtschaft Banken KfW Schilderwechsel in Berlin

Zamena table na zgradi

Pad Berlinskog zida

Ta arhivarka studirala je u Potsdamu i oduševljena je njegovom istorijom. Devetog novembra 1989. imala je samo 11 godina. Kako je doživela pad Berlinskog zida? „Dan nakon što je pao Zid u našem razredu bilo je samo pet đaka. Ostali su otišli da bide kako je na Zapadu. Ja nisam smela jer su moji roditelji hteli da prvo sami odu tamo. Činilo im se da je tako sigurnije“, priča Goldbah uz osmeh. Vidi se da uživa u svom poslu. Na kraju, uzima novčanice od 200 i 500 maraka, sprema ih natrag u kesu i zatvara trezor. Kod nje je blago DDR-a – u sigurnim rukama.