Evroračunica Srba: šta se dobija, a šta gubi

Čak 65 odsto građana podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji, a sedamdeset odsto smatra da su vizna liberalizacija i primena evropskih standarda u svakodnevnom životu izuzetno značajni. Građani su optimisti, ali su i delom uzdržani kada je reč o očekivanjima od evropskih integracija:

„Pitanje je koliko smo mi spremni za Evropsku uniju. Lično mislim da smo daleko, barem po životnom standardu“, skeptičan je jedan Kragujevčanin. „Podržavam pristupanje Evropskoj uniji jer smatram da je to dobro za našu decu jer im se otvara mogućnost školovanja i zapošljavanja“, dodaje njegova sugrađanka. Neki stvari posmatraju sa ekonomskog aspekta: „Evropa ima sve što je naše. Dobiće naše fabrike i jeftinu radnu snagu.“

Zbog hronične dugogodišnje ekonomske krize i lošeg životnog standarda, građanima Srbije najprivlačniji je svakodnevni ugodan život Evropljana. Iako podržavaju borbu protiv korupcije, reformu pravosuđa, zdravstva ili obrazovanja, neizvesno je koliko su građani spremni da prihvate i novi sistem vrednosti, kaže Vladimir Paunović, predsednik Nevladine organizacije „Milenium“:

„Građani Srbije Evropsku uniju doživljavaju kao ‘odrešenu kesu’, nešto kao u vreme Titovih kredita. Međutim, to u praksi nije tačno. Evropska unija je, pre svega, jedan uređen sistem vrednosti zakonitosti i pravila funkcionisanja koja jednostavno moraju da se poštuju. Vi ne možete biti za ulazak Evropsku uniju a da, recimo, ne dolazite na posao, da vam je težak rad u „Fijatovoj“ fabrici, ili da mrzite svoje komšije.“

I Česi se plašili gubitka identiteta

Nedoumice poput one da li evropske integracije znače i gubitak suvereniteta, nisu specifične samo za Srbiju. Svojevremeno su se otpori integracijama javljali i u češkoj javnosti, jer je kod građana postojao strah od ponavljanja „sovjetskog scenarija“, kaže Jan Vlkovski, savetnik u ambasadi Češke Republike u Beogradu.

„Hteli smo ponovo da se nađemo u društvu razvijenih, demokratskih i snažnih država koje se okupljaju za odbranu zajedničkih vrednosti i koje pojedinačno odlučuju. Ipak, ljudi su se najviše plašili da ćemo opet izgubiti neki deo suvereniteta, kao što smo ga izgubili pod sovjetskom diktaturom i da će o nama bez nas opet odlučivati neko drugi.“

Upoznati građane sa benefitima

Kao posledica straha od promena i nepoznatog, nerealnih očekivanja ili predrasuda, često se dešava da se u javnosti činjenice o evrointegracijama pogrešno protumače. Zbog toga je zadatak države, civilnog sektora i medija da građane što bolje upoznaju sa mogućnostima koje pruža članstvo u Evropskoj uniji, smatra direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević:

„Govorimo o dve stvari: prvo je kolikom brzinom sprovodite unutrašnji reformski proces, što zavisi od sposobnosti izvršne vlasti, ali i u velikoj meri od konsenzusa koji postoji u društvu. Naravno, govorimo i o sposobnosti izvršne vlasti da taj konsenzus, koji postoji ili ne postoji, pretoče u delo. Građani za neke stvari očekuju benefite, ali nisu spremni da se mnogo menjaju da bi do tih benefita i došli.“

Ne možemo čekati da vlast sve uradi

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević naglašava da građanima treba objasniti da članstvo u Evropskoj uniji ograničava samovolju svih nas, od bezbednosti u saobraćaju do sigurnosti hrane i uspostavljanja pravne države:

„Osnovni posao jeste nastavak svih onih reformi koje put ka Evropi ili ka Evropskoj uniji podrazumeva. To nije samo usvajanje evropskih zakona i njihova implementacija. Ne možemo se samo osloniti niti na državnu niti na lokalnu administraciju. I mi građani imamo nekakve obaveze, a to je usvajanje evropskih vrednosti.“

Srbija nije u stanju da predstavi sve ono dobro što je uradila u procesu evropskih integracija, niti da otkloni neodoumice koje postoje oko primene Sporazuma o stabilizaciji i prisruživanju, što je veliki problem, smatra Tanja Miščević.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac

Odg. urednik: Nemanja Rujević