Evropska unija predvodnik u zaštiti klime | Evropa | DW | 24.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropska unija predvodnik u zaštiti klime

Cilj je ambiciozan. Emisija gasova u Evropskoj uniji koji izazivaju efekat staklene bašte trebalo bi da se smanji za čak 40 odsto, odlučeno je na samitu EU u Briselu. Ali put do tog kompromisa bio je mukotrpan.

Na kraju je, kao što je to čest slučaj kada je reč o samitima Evropske unije u Briselu, presudio umor šefova država i vlada zemalja-članica. Nakon deset sati zasedanja, Savet Evropske unije na kraju je ipak odlučilo da zakopa ratne sekire i javnosti predstavi novi program mera zaštite klime po kojem bi do 2030. emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte trebalo da se smanji za 40 odsto u odnosu na situaciju koja je vladala 1990. godine. Isto tako, procenat potrošnje energije iz obnovljivih izvora trebalo bi da poraste na 27 odsto ukupne potrošnje, a poboljšanje energetske efikasnosti takođe za 27 procenata u odnosu na trenutno stanje.

„Nije bilo jednostavno“

Predsednik Saveta EU Herman Van Rompej priznao je da su pregovori koji su prethodili kompromisu, bili mukotrpni. „Nije bilo jednostavno ali sada imamo ambiciozan, pošten i finansijski prihvatljivi rezultat“, rekao je Van Rompej.

Da ciljevi ipak nisu na kraju toliko ambiciozni kako što se prvobitno očekivalo, pobrinuli su se predstavnici Poljske i Velike Britanije. Nova poljska premijerka Eva Kopač zapretila je tokom pregovora da će njena zemlja staviti veto ukoliko joj se ne iziđe u susret. Pritom Poljskoj i nije problematično smanjenje emisije gasova (s obzirom na to da se za dobijanje energije koriste isključivo fosilni izvori, poput uglja), već povećanje procenta obnovljivih izvora energije.

EU Gipfel in Brüssel

Angela Merkel: Nemačka neće imati problema sa zacrtanim ciljevima

Evropska unija će tako i dalje u Poljsku zavisnost od drvenog i kamenog uglja pomagati sumama koje se mere milijardama. Ipak, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland su istočnim članicama EU obećali pomoć na putu ka modernijoj energetskoj politici.

Otpor i s ostrva

Nije samo istok skeptičan po pitanju klimatskih ciljeva Brisela. Velika Britanija i dalje istrajava na gradnji nuklearnih elektrana, subvencionisanih novcem iz budžeta Evropske unije. Britanski premijer Dejvid Kameron izborio se i za to da jedan deo dogovorenih ciljeva ne bude zakonski regulisan, drugim rečima da nepridržavanje zacrtanih ciljeva ne bude sankcionisano. „Svaka zemlja bi sama za sebe trebalo da odluči koliko zaštite klime može biti ostvareno kroz štednju energije“, poručili su Britanci.

Zemlje koje su se zalagale za strožije ciljeve u pogledu zaštite klime, poput Švedske, na kraju su morale da se povuku.

Uprkos tome što ekološki aktivisti smatraju da zacrtani ciljevi nisu dovoljno ambiciozni, čelnici država i vlada iskazali su zadovoljstvo. Francuski predsednik Oland istakao je ulogu Evropske unije kao vodeće svetske regije kada je u pitanju zaštita okoline i smatra da ona predstavlja uzor ostatku sveta. „Moramo da Kineze i Amerikance uveriti sopstvenim primerom“, rekao je Oland. To je neophodno zato što su Kina i SAD najveći proizvođači gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Evropska unija je već sada sa deset odsto udela u globalnoj emisiji štetnih gasova gotovo zanemarujući faktor.

Infografik Globale Meeres-und Erdoberflächen-Temperaturanomalien von 1881 - 2014 in °C

Promene temperature mora i zemlje od 1881. do 2014. u °C

Treba saslušati i zahteve industrije

I dok Evropski parlament traži da se države članice EU zakonima obvežu na pridržavanje klimatskih ciljeva, konzervativci u Evropi nastoje da napokon smanje tenzije između predstavnika industrije i zaštitnika okoline. Evropska udruženja industrijalaca, pogotovo onih grana koje intenzivno troše energiju, strahuju da bi ambiciozni klimatski ciljevi Unije mogli da ugroze njihovu konkurentnost na svetskom tržištu. Neki čak prete i da će preseliti proizvodnju u one delove sveta u kojima je energija jeftinija. „Mi u Evropskoj uniji moramo da budemo ambiciozni kada je u pitanju zaštita klime. Istovremeno, potrebna nam je intenzivnija rasprava o tome kako da klimatske ciljeve uskladimo s ciljevima na polju privrede“, rekao je šef poslaničkog kluba narodnih stranaka u Evropskom parlamentu Manfred Veber.

Na marginama samita i u senci rasprave oko klimatskih ciljeva, govorilo se i o nekim kadrovskim rešenjima, ali i borbi protiv ebole. Kristos Stilijanides, novi evropski komesar za humanitarnu pomoć izabran je za novog koordinatora Evropske unije u borbi protiv epidemije te smrtonosne bolesti. Britanski premijer Kameron pozvao je članice Unije da se snažnije priključe finansiranju borbe protiv ebole. Istovremeno, stručnjaci su poručili da problem trenutno nije novac, već nedostatak stručnog osoblja.

Reklama