Evropska unija još nema budžet za 2011.

Učesnici u raspravi složni su kada se radi o golim brojkama. Evropska unija bi sledeće godine mogla da potroši 126 i po milijardi evra. Spor je, međutim, vođen oko buduće raspodele vlasti u Evropskoj uniji, te o nadležnostima parlamenta EU kada je reč o budžetskim pitanjima. Poslanici zahtevaju da se to reguliše obavezujućim sporazumom, argumentujući da je to samo praktična primena odredbi Lisabonskog sporazuma.

Teški dani za korisnike budžeta

„Tražimo da se ugovor primeni – slovom i duhom“, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek. I komesar za budžet Levandovski smatra da je taj zahtev u velikoj meri opravdan: „Lisabonskim ugovorom predviđeno je da institucije međusobno sarađuju, a ne da se međusobno blokiraju“, kaže Levandovski.

Velika većina zemalja-članica EU bila je spremna da donese odgovarajući sporazum. Samo nekoliko vlada je striktno odbacilo taj zahtev Parlamenta, posebno želju da EU ne bude upućena samo na doprinos svojih članica, već da uvede i sopstvene poreze. Neke diplomate nezvanično prenose da se tom predlogu posebno protiv Velika Britanija i Holandija. U svakom slučaju, početak 2011. godine neće biti jednostavan za korisnike budžeta EU.

Autori: Andreas Rojter / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku:

Koliko je duboko Irska u krizi?

Koliko je duboko Irska u krizi?

Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo i više premijera na samitu G20 u Južnoj Koreji pokušali su da smire prašinu koja se digla u vezi sa Irskom, ali to nije mnogo vredelo. Pitanja ne prestaju: Kako stoje stvari sa Irskom i da li je predstoji nekakva akcija spasavanja?

Portparol komisije Amadau Altafaj izbegao je da demantuje glasine, ali kaže, da se preteruje: „Irska nije tražila finansijsku pomoć. Osim toga irski dugovi će se normalno otplaćivati u narednoj godini. Dakle nije neophodno da se bilo šta hitno uradi.“

Altfaj je rekao da postoji zabrinutost u vezi sa finansijskom stabilnošću cele evro zone, i da je Irska povratila poverenje radeći na svojoj konsolidaciji. „ Situacija je ozbiljna, ali Irske vlasti su odlučne u tome da ostvare svoje budžetske ciljeve - konkretno da do 2014 imaju deficit od maksimalno tri procenta.“

Akcija spasavanja za sada samo teoretska?

Ali, zašto su uopšte počele glasine o tome da je Irska zrela za ponižavajući paket spasavanja? Verovatno odgovor na to znaju drugi kandidati za takav tretman, koji su ih proizvele. Portugal i Španija uopšte nisu u mnogo boljoj situaciji. Međutim te dve zemlje računaju da će biti ostavljene na miru, ako se veći pritisak bude vršio na Irsku.

Portparol Altafaj je doduše neumorno ponavljao da je akcija spasavanja Irske još uvek samo teoretska mogućnost. Ipak, kaže on, EU je spremna, od maja ove godine: „Evro zona ima neophodna finansijska sredstva. Mi smo spremni, imamo sve potrebne instrumente.“

Na istoj konferenciji za novinare Altafaj je morao da potvrdi da je prošlogodišnji Grčki deficit bio još veći, znatno veći nego što se to do sada znalo. Zvanična brojka sada iznosi 15,4 odsto – a dozvoljeno je tri procenta!

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković