Evropljani po sniženoj ceni | Evropa | DW | 15.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropljani po sniženoj ceni

U Nemačkoj se još uvek boje navale neobrazovanih i siromašnih migranata iz Istočne Evrope. Aktuelna istraživanja daju drugačiju sliku: doseljenici sa uglavnom obrazovani, a preko polovine njih radi za niske plate.

Priče o ukrajinskom lekaru koji u Berlinu vozi taksi, bugarskoj čistačici sa fakultetskom diplomom, doktoru hemije iz Rumunije koji radi kao perač prozora, u Nemačkoj zvuče već pomalo otrcano. Ipak, statistike nemačkog Zavoda za zapošljavanje pokazuju da takvi slučajevi uopšte nisu retki - stranac koji radi posao daleko ispod svojih kvalifikacija nije samo kliše, već i stvarnost.

Posebno je upadljiva razlika u zaradama između Nemaca i došljaka sa istoka Evrope. U Nemačkoj se niskom zaradom smatra dohodak ispod dve trećine prosečne plate, i u skladu sa tim, oko 53 odsto migranata iz istočnoevroskih zemalja bilo je nisko plaćeno po podacima za decembar 2012. Nasuprot tome, samo 20 odsto Nemaca prima manje od dve trećine prosečne zarade.

Previše kvalifikacija, premalo novca

Sabine Zimmermann

Sabine Zimmermann

Važno je istaći i da se prosečan nivo obrazovanja imigranata se stalno povećava, što potvrđuje i Nina Nojbeker iz Nemačkog instituta za privredna istraživanja: „Utvrdili smo da su stranci koji su u Nemačku došli od 2004. do danas, osetno bolje kvalifikovani nego imigranti ranijih godina“, kaže ona. Istraživanja njenog instituta pokazuju da je dve trećine svih došljaka imalo ili završen fakultet ili stručnu spremu. Ako se pogleda nivo obrazovanih po regionima sveta, istočnoevropske zemlje su iznad proseka.

Pored toga, njigova studija pokazuje da velilki deo Bugara i Rumuna koji su od 2007. došli u Nemačku rade posao van struke. U zavisnosti od načina računanja, prekvalifikovanih radnika ima 40 ili čak 58 odsto.

Čista diskriminacija“ ili kulturne razlike?

Nemačka stranka Levica posmatra trenutnu raspravu o doseljavanju siromašnih migranata iz Rumunije i Bugarske u neubičajenom svetlu. Dok se drugi političari boje preopterećanja sistema socijalne zaštite, levičari veruju da postoji trend snižavanja plata, i da teret toga sve više nose stranci. „U pitanju je sistematska diskriminacija“, ističe porparolka poslaničkog kluba Levice Sabina Cimerman za Dojče vele. „Mnogi poslodavci ljudima iz tih zemalja plaćaju manje.“

polnische Pfegerinnen

Nemci ne žele poslove negovatelja?

Ekonomistkinja Nina Nojbeker smatra da diskriminacija nije dovoljno objašnjenje za tako velike razlike u zaradi. Ona tvrdi da je za takvu situaciju odgovran čitav niz faktora: „Na primer, u našim istraživanjima smo jasno videli da ima manje imigranta koji su prošli stručnu kvalifikaciju za neko zanimanje, u poređenju sa Nemcima“, kaže ova ekonomistkinja za Dojče vele. Naime, nemački sistem obrazovanja se usredsređuje na sticanje stručnih znanja, ali takav način sticanja kvalifiakcija ne postoji u mnogim zemljama EU.

Džungla birokratije

Još jedan važni uzrok za razlike u prihodima između Nemaca i stranaca je to što se mnoge strane diplome ne priznaju u Nemačkoj, ili je za njihovo priznanje potreban veliki trud: „Potencijal se ne iskorišćava dovoljno“, žali se Nojbekerova.

„Mislm da se prosto ne radi dovoljno da bi se ubrzao proces priznavanja“, kaže i levičarka Sabine Cimerman, „A to bi bilo hitno potrebno, jer nam nedostaje stručna radna snaga“. Priznavanje diploma ometa i prava nemačka birokratska džungla. Na primer, za vaspitače, negovatelje, ili učitelje su nadležne savezne pokrajine, a za druga zanimanja - nemačka vlada.

Pokrajinske vlasti se pravdaju da se već radi na raščišćavanju propisa. Na primer, pokrenuta je inicijativa po kojoj bi svuda važila ista pravila za zaposlene u zdravstu. Trenutno se propisi razlikuju od jednog do drugog kraja Nemačke, recimo, ako jedan Rumun može da radi u nezi starijih osoba u Severnoj Rajni i Vestfaliji, on nema pravo da se time bavi u Bavarskoj. Povrh toga, doseljnici u pet nemačkih pokrajini nemaju ni pravo da podnesu zahtev za prizavanjem diplome ili stručne spreme.

Autor: Žanet Zajfert / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon

Reklama