Evropa – veliko gradilište Angele Merkel

„Ko želi više Evrope mora biti spreman i na novo regulisanje određenih kompetencija.“ Tim rečima kancelarka Merkel prilično otvoreno je naglasila da je za nju budućnost evropskog ujedinjenja nezamisliva bez izmena ugovora Evropske unije.

Jedan od razloga zašto je u svom prvom govoru poseban akcenat stavila na Evropu svakako je taj što je, dan kasnije, trebalo da počne važan samit Unije. Nemačka je ekonomski trenutno najjača zemlja EU, finansijsku i privrednu krizu prošla je bez ozbiljnih gubitaka i samim tim sada nastupa prilično samouvereno.

Napredak i samo napredak

I za vreme nove crno-crvene savezne vlade, stručnjaci, kao što je dr Danijela Švarcer iz Fondacije nauka i politika (SWP) ne očekuju velike promene kada je reč o evropskoj politici. Koalicioni partneri CDU i SPD doduše najpre moraju da se dogovore o pojedinim detaljima, ali Nemačka će i ubuduće zemljama članicama EU – kao što su Grčka ili Španija – osiguravati pomoć i zahtevati od njih sprovođenje reformi, kako bi uz sopstvene napore postale konkurentnije na tržištu.

„Ali pritisak za konsolidaciju je bio prejak, od pojedinih država se zahtevalo previše prilagođavanja za jako kratko vreme“, smatra Švarscer i dodaje: „Sada se vidi da ekonomski uticaji mogu da budu negativniji nego što se očekivalo i da oni za zemlje članice mogu da imaju političke i socijalne rizike, koji su po mom mišljenju uznemirujući.“

Zato će iduću godinu obeležiti dileme kako bi trebalo da izgledaju određene mere koje je neophodno sprovesti u zemljama pogođenim krizom. Takođe, trebalo bi da se preispita da li bi možda uz fondove solidarnosti za pojedine zemlje trebalo uvesti i dodatne programe za pomoć privredi, po uzoru na Maršalov plan.

Nejednaki saveznici

Drugo važno gradilište za Angelu Merkel je odnos prema dugogodišnjem savezniku Francuskoj. Prvo službeno putovanje nemačkih šefova vlada nakon stupanja na dužnost, tradicionalno je bila poseta Parizu. To je učinila i kancelarka, kako bi sa francuskim predsednikom Olandom pripremila teren za samit lidera EU, koji danas (19.12.) počinje u Briselu.

Već zbog samo njihove veličine, uloga Nemačke i Francuske je odlučujuća u evropskoj kući. Međutim, odnos snaga se trenutno menja, primećuje Katrin Betger, zamenica direktorke Instituta za evropsku politiku (IEP): „Stiče se utisak, da je Francuska trenutno slabija, dok Nemačka jača. Ne samo ekonomski gledano, već i kada je reč o ulozi na pregovorima.“ Zadatak Nemačke je sada da privoli Francusku da zajednički realizuju projekte. „Prošlost je pokazala da Nemačka i Francuska ne pokreću EU integracije zato što su uvek istog mišljenja, već i zato što uspevaju da nađu kompromis, koji onda zajedno sprovode.“ To mora da se održi i u budućnosti.

Sigurnosna politika – minsko polje

Koliko je Nemačka ekonomski gledano nadmoćna, toliko je lukava njena pozicija kada se radi o bezbednosnoj politici. Proteklih godina je često kritikovan njen nedovoljan angažman u međunarodnim vojnim misijama. Sa druge strane, pomisao na Nemačku i u vojnom smislu jaku, širi mnoge strahove iz istorijskih razloga.

Zato je razumljivo, smatra stručnjak za evropska pitanja Švarcer, da će Berlin i ubuduće biti uzdržan kada je reč o vojnom angažmanu, te da će se i nadalje više zalagati za prevenciju i mirovne misije. Zato mora da računa sa da će joj zamerati što u odbrambeno-političkom smislu ostavlja „druge da taj posao obavljaju“.

Ukrajina – bure baruta

Nemačka nema samo u centru Evrope posebnu odgovornost. Od nje se traži pomoć i na istočnom obodu. Prozapadna opozicija u Ukrajini želi da Berlin posreduje u rešavanju situacije u zemlji. Katrin Betger smatra da to nije dobra ideja, jer Nemačka po tom pitanju ne može da bude neutralna. „Tu sam neodlučna, jer Nemačka i EU zastupaju jasne interese u regionu i nastoje da uspostave ekonomsku saradnju.“

To što je Evropska unija vrbujući Ukrajinu protiv Rusije ostala praznih ruku, mora sama sebi da zahvali, ocenjuje Betger. „Mislim da je EU podcenila ekonomsku važnost Rusije za te zemlje. Ponude EU odnose se na bezvizni režim i trgovinu, koji su tek srednjoročno i dugoročno zanimljivi za stanovništvo. Ali stanovništvo zanima gde se kratkoročno nalazi, kako će da se greje i šta će da jede.“ Upravo to naprimer osigurava sporazum vredan milijardu dolara, kojim Moskva Kijevu nudi povoljnije cene gasa i delimičan otpis duga – što je EU do sada uvek odbacivala.

Katrin Betger već vidi rešenje te dileme, i smatra da novi potezi nemačke vlade imaju dobar pravac: „Merkelova je već istakla, da je važno ponuditi mogućnost izbora, jer poruka 'ili-ili' neće funkcionisati.“

Autori: Martin Koh / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković