Evropa ipak zna šta je krizni menadžment | Evropa | DW | 13.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Evropa ipak zna šta je krizni menadžment

Evropskoj uniji često se prebacuje da je na spoljnopolitičkom planu nejedinstvena i nesposobna da deluje. U slučaju Ukrajine, Nemačka i Francuska učinile su sve kako bi tu negativnu sliku korigovale, smatra Barbara Vezel

Iscrpljeni, skeptični, ali i pomalo zadovoljni – učesnici maratonskih pregovora u Minsku mogu očekivati priznanje ostalih kolega na susretu na vrhu EU u Briselu. Nemačka kancelarka Angela Merkel dobila je tamne kolutove oko očiju, ali je pokazala neverovatnu istrajnost. Još uvek je uzdržana kada je reč o rezultatima sporazuma. Ona i francuski predsednik Fransoa Oland govore jedino o tome da se nada u mir probudila. Pod takvim okolnostima njih dvoje i nije moglo da postigne ništa više od toga. Ipak, oni su time pokazali da EU zaista može da nastupa kao krizni menadžer i akter na spoljnopolitičkom planu.

Francuska i Nemačka su ponovo tandem

U ovom slučaju to je funkcionisalo i zbog toga što su u pregovorima učestvovale samo dve velike države Evropske unije. Između njih, doduše, postoje razlike, ali Nemačku i Francusku kroz istoriju blisko povezuje međusobna saradnja. Merkel i Oland su dovoljno odrasli ljudi da znaju da bi sada trebalo ostaviti po strani sporove o deficitu u budžetima ili o merama za pokretanje privrede, i da je mnogo važnije da nastupe zajednički. Samo tako su mogli da ostave utisak na Vladimira Putina. Iskustvo da se u EU dolazi do rezultata onda kada sarađuju Francuska i Nemačka, ponovo se potvrdilo tokom krize u Ukrajini, bez obzira na to što istinski pozitivan ishod pregovora više ne leži u rukama lidera tih dveju zemalja. U svakom slučaju, ova evropska inicijativa, sastavljena od beskrajnog strpljenja diplomata i upornosti, u prvi mah je bila uspešnija od američkih pretnji isporukama oružja propraćenih lupanjem šakama o sto.

Zajedništvo je ključ za politiku prema Ukrajini

Barbara Wesel Porträt

Barbara Vezel, DW

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je, bez obzira na bojazan da bi borbe mogle da budu nastavljene, pohvalio jedinstvo Evropske unije. Ipak, ono u stvarnosti ne postoji. Politika prema Ukrajini je minsko polje, a države poput Austrije i Mađarske svaki put ustuknu kada se spomene proširenje sankcija protiv Rusije. Francuska je zbog blokade prodaje ratnih brodova Rusiji imala gubitak od pola milijarde evra. I nemačka privreda gubi zbog mera protiv Rusije. Seljaci u Poljskoj su zbog tih sankcija i poslovnih gubitaka dobili obeštećenje od EU. To su neki od razloga zbog kojih je proteklih meseci i unutar Evropske unije dolazilo do prepirke, ali su na kraju svi ostali jedinstveni.

U nekim drugim slučajevima to se nije desilo. Evropljani su na žalostan način zakazali u Siriji, baš kao i SAD. Tu su jedni čekali na odluku drugih i na kraju nije delovao niko. Uspon „Islamske države“ i pretnja koja je nastala zbog političkog vakuuma u tom regionu, brutalno je, nakon terorističkih napada u Parizu, otvorila oči evropskim liderima i ujedinila ih u borbi protiv nasilnih islamista. To što se sada postigao dogovor o čuvanju podataka o osobama koje lete avionima, o boljoj saradnji obaveštajnih službi i o sprečavanju huškanja na teror preko interneta, rezultat je prethodno neuspešne spoljne politike EU. To je samo reakcija na vanredno stanje za koje Evropska unija i sama snosi deo krivice.

Velika Britanija u evropskom „ofsajdu“

Šteta je što se Velika Britanija, zbog premijera Dejvida Kamerona, našla potpuno na margini evropske političke scene. London se oprostio od vođenja spoljne politike, iako Britanci, baš kao i Francuzi, imaju veliko iskustvo na Bliskom i Srednjem istoku. Politika koju neguju konzervativci, a koja je na neki način neprijateljska prema Evropskoj uniji, dovela je do toga da Velika Britanija iza aut-linije posmatra ono što se dešava u Briselu. London se za reč javlja tek ponekad, kada se spomene evro ili kriza u Grčkoj. Uzgred rečeno, o toj temi se izjasnila energična predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite: „Grčka zaista nije naš najveći problem.“

A da li su toga svesni i političari u Atini? Primirje na tom planu trajaće verovatno samo do sledećeg susreta ministara finansija narednog ponedeljka (16.2). Tada će verovatno rep ponovo mahati psom, a ta mala zemlja će svoje želje da staviti iznad zajedničkog interesa.

Reklama