Evro - sada i litvanska valuta | Politika | DW | 01.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Evro - sada i litvanska valuta

Litvanija je od 1. januara 19. zemlja evrozone. Mnogi stanovnici te zemlje su i dalje skeptični i strahuju od poskupljenja. Mnogi, međutim, smatraju da će sa sadašnjom valutom da se odreknu i dela nezavinosti

Zašto uvodite evro baš sada kada čitav svet govori o dužničkoj i ekonomskoj krizi u evrozoni?

Rimantas Sadzius: Ljudi već dugo govore o krizi evra, ali evro je pokazao da je otporan i na šokove spolja i na napetosti iznutra. Mislim da je evrozona došla do stanja kada sa svim krizama može da izađe na kraj bez pomoći spolja. Litvanija je svoj litas još 2002. vezala za evro. Prošli smo kroz sve turbulencije koje su potresale evrozonu u finansijskoj krizi: interno smanjivanje vrednosti, smanjivanje plata i socijalnih davanja i do 30 odsto. Ali, nikada još nismo mogli da učestvujemo u tim procesima i u punom obimu koristimo prednosti evra. Profitirali smo od manjih kamata za finansiranje našeg, doduše vrlo malog, budžetsko deficita. Od 1. januara ćemo i mi sedeti za stolom za kojim će se donositi odluke. To je dobro za investicionu klimu, jer ćemo se osloboditi opasnosti od pada vrednosti nacionalne valute - zamenićemo je evrom po kursu koji smo utvrdili još 2002.

Rimantas Sadzius

Rimantas Sadzius

Odnos litasa i evra je odavno utvrđen. Šta se uopšte menja za građane, osim što će sada u rukama držati banknote evra?

Neće više morati da plaćaju taksu za menjanje valute. Kreditne kamate će se sniziti, ne samo za državu, već i za privatna lica i preduzeća. Investitorima, koji su nam hitno potrebni, više će se isplatiti da ulažu u Litvaniju, jer neće više morati da uračunavaju i dodatni rizik. Rizik povezan sa nacionalnom valutom otpada, pa tako može da se poveća dobit za strane investitore.

Magični broj za Litvaniju glasi: 3,4528. Toliko litasa se može dobiti za jedan evro. Šta mislite, koliko dugo će ljudi još preračunavati u glavi novčane vrednosti?

Iskustva drugih zemalja koje su uvele evro pokazuju da ljudi preračunavaju još dugo - bar još pet godina. Da bismo olakšali prelazak, od avgusta u svim radnjama imamo cene izražene i u litasima i u evrima - tako će biti do juna 2015. Trenutno samo polovina građana Litvanije veruje da uvođenje evra donosi prednosti. Samo polovina! Ali, u susednoj Estoniji smo videli da moraju da prođu dve godine da bi 85 odsto građana smatralo da je evro dobar. Estonci su veoma oprezni kada se radi o finansijama. Mislim da će i kod nas morati da prođu dve godine do potpunog prihvatanja evra.

Kako mislite da sprečite da u pojedinim branšama promena valute bude zloupotrebljena za podizanje cena? U Nemačkoj se dugo verovalo da je evro doneo poskupljenja.

Precizno pratimo razvoj cena. One rastu posebno u sektoru uslužnih delatnosti. To može da se ekonomski objasni, jer plate u tom sektoru rastu za četiri do pet odsto godišnje, što nema mnogo veza sa evrom. U drugim oblastima privrede, cene će ostati stabilne ili se čak smanjiti, jer će cene energije i životnih namirnica da se smanje. Pored naših kontrola, na sve to utiče i konkurencija: ljudi će moći da uporede cene, na primer kafe, i videće ko je "zaokružio" cenu naviše a čija kafa je pojevtinila. Mislim da neće biti efekta poskupljenja. Tokom čitave 2015. godine ćemo posmatrati razvoj cena.

Litas je posle pada komunizma početkom 90-ih godina bio jak simbol nezavisnosti Litvanije. Mislite li da će neke osobe imati probleme sa opraštanjem od tog simbola - da će im izgledati kao da su se odrekli dela nezavisnosti?

Da, postoji to osećanje. Mi smo vrlo emotivni ljudi. Zato će evro-kovanice na jednoj strani imati litvanski nacionalni simbol (Vitis, jahač sa isukanim mačem). Taj simbol se na našim kovanicama nalati od 14. veka. Sada će litvanski simbol da se širi čitavom Evropom. Od Malte do Finske. Od Irske do Letonije. To je demonstracija našeg identiteta u Evropi.

Koliko su kriza u Ukrajini i sankcije EU protiv Rusije uticale na Vašu monetarnu i ekonomsku politiku?

Morali smo da korigujemo prognoze privrednog rasta. Sledeće godine očekujemo da on oslabi za 0,9 odsto bruto društvnog proizvoda. Naše firme koje su izvozile robu u Rusiju ili su je tamo transportovale iz drugih zemalja, sada imaju teškoće. To će i u budućnosti uticati na privredu, ali mi vidimo i da su preduzeća u stanju da se drukčije orijentišu i da se okrenu ka tržištima u drugim delovima Evrope. U tome pomaže i zajednička valuta.

Socijaldemokratski političar Rimantas Sadzius (54) je od decembra 2012. ponovo ministra finansija Litvanije. Po struci hemičar i pravnik, on se na toj funkciji nalazio već 2007. i 2008. godine. Uvođenje evra je u Litvaniji dugo bilo nemoguće zbog visoke stipe inflacije koju je Sadzius doveo pod kontrolu.

Reklama