Evro pred inflacijom?

Predsednik nemačke Savezne banke (Bundesbank) Aksel Veber, koji je i član Saveta Evropske centralne banke (EZB) potvrdio je nameru da se inflacija u evrozoni drži pod strogom kontrolom. U parlamentarnom Odboru za budžet Veber je rekao da kontrola cena ostaje cilj i u sadašnjim okolnostima.

EZB je na meti kritika, jer je odlučila da kupuje državne obveznice članica evrozone koje su u velikim dugovima. Na taj način stvara se dodatna likvidnost u monetarnom sistemu koju bi, sa druge strane, Evropska centralna banka trebalo da spreči kako bi smanjila rizik od inflacije. Veber je, inače, odluku da se kupuju državne obveznice, ranije javno kritikovao.

Mihael Hiter, direktor Instituta nemačke privrede (IW) smatra da je Evropska banka u stanju da spreči inflaciju i da nema opasnosti od nekontrolisanog rasta cena. Sa tehničke strane borba protiv inflacije nije problem, a Evropska centralna banka ima dovoljno instrumenata za tu borbu. Istina, i Hiter smatra da nije trebalo donositi odluku o kupovini državnih obveznica i dodaje da na taj način „Evropska banka postaje zavisna od politike“. Inače, u Evropskoj banci smatraju da su cene stabilne ako njihov rast na godišnjem nivou nije veći od dva procenta i Hiter procenjuje da je taj cilj sledećih godina moguće ostvariti.

Potrošnja podstiče inflaciju

Gustav Horn, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanja konjunkture napisao je ovih dana u jednom članku:

„Pitanje od presudnog značaja jeste da li, i kako, visoka likvidnost prerasta u inflaciju. Samo po sebi to se ne dešava, jer to što je u opticaju mnogo gotovine još ne znači da cene rastu. Do rasta cena dolazi samo ako postoji namera da se taj novac i potroši i da je privredna situacija takva da tržište prihvata više cene“.

"Inflacija nema čime da se hrani"

Prema Hornu, cene rastu samo ako domaćinstva po svaku cenu žele da troše, a privreda da investira. Ukoliko je to praćeno rastom zapošljavanja, a sindikati insistiraju na povećanju plata kako bi se stigle cene tada postoje sve pretpostavke za nastanak inflatorne spirale.

Horn ima i objašnjenje zbog čega to ne bi trebalo očekivati u doglednoj budućnosti:

“Čak ni prema optimističkim prognozama ne može se očekivati takva konstelacija. Nivo proizvodnje u Evropi još je daleko od onog pre krize i kapaciteti se ne koriste u punoj meri. Osim toga, visoka je nezaposlenost. U toj situaciji niti kompanije mogu da podižu cene, niti sindikati da traže rast zarada. Drugim rečima – inflacija nema čime da se hrani“, zaključuje Gustav Horn, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanja konjunkture.

Autori: R. Venkel / N. Briski

Odg. urednica: I. Ivanović