EU će finansijski pomoći Grčkoj
16. mart 2010.
Posle petočasovnih razgovora u Briselu, predsednik evrozone Žan-Klod Junker sinoć (15.3.) je izašao pred novinare i kratko i jasno izložio:
„Grčkoj će se pomoći, ako njoj ta pomoć bude potrebna!“
O detaljima, kao što je na primer veličina paketa pomoći, Junker nije govorio, ali je naglasio da mehanizam pomoći ne uključuje garancije za kredite. Ono što je takođe rečeno jeste to da predlozi o pomoći nisu u suprotnosti s Ugovorom u Evropskoj uniji, koji državama EU zabranjuje međusobno preuzimanje dugova.
Konačnu odluku o konkretnom mehanizmu pomoći, kako je rekao Junker, sada moraju da donesu šefovi vlada i država. Prema Junkerovim rečima, potrebno je još razjasniti detalje, a to bi, kaže, moglo da potraje nekoliko nedelja. Takođe je ostalo otvoreno pitanje da li će se već na sledećem samitu EU u Briselu, 25. i 26. marta, odlučivati o planu spasavanja Grčke.
Hoće li grčke mere štednje, EU uštedeti 25 milijardi evra?
Uprkos šturim navodima o paketu finansijske pomoći Grčkoj, ipak je procurila informacija o tome da bi taj paket mogao da bude „težak“ između 20 i 25 milijardi evra. Taj novac bi grčkoj vladi trebalo da se obezbedi do maja, kako bi država mogla finansirati svoj deficit koji trenutno iznosi oko 300 milijardi evra. Ako se Grčkoj, međutim, i pomogne s nekih 25 milijardi evra, njoj će do kraja godine biti neophodno još dvadesetak milijardi, odnosno ukupno do kraja godine 45 milijardi evra.
Postoji, dakle, velika mogućnost da će Grčka taj novac dobiti od zemalja evrozone. Ali, Žan-Klod Junker je još jednom naglasio da Grčkoj, zbog rigoroznih mera štednje koje namerava da sprovede, paket pomoći od EU uopšte neće trebati, „jer su grčke mere tako uverljive“. Ipak, obrazložio je Junker, „i finansijska tržišta će morati da se u njih uvere“.
EU zadovoljna, Grci nezadovoljni
Mere štednje za 2010, koje je Grčka, posle pritiska EU donela početkom marta, podrazumevaju smanjenje plata državnim službenicima, povećanje poreza, zaleđivanje penzije… Time grčka Vlada još ove godine namerava da smanji budžetski deficit sa sadašnjih 12,7 odsto na 8,7 procenata. U vezi s tim evropski komesar za ekonomiju i finansije Oli Ren je rekao:
„Grčka se nalazi na pravom putu, kako bi se izborila za smanjene deficita za četiri odsto.“
Osim toga, Evropska unija strahuje da će se, ako Grčka ne uspe da savlada krizu, ta kriza proširiti i na neke druge zemlje EU.
No, koliko god da Evropska unija hvali mere štednje u Grčkoj, građani te zemlje su nezadovoljni. Protekle nedelje organizirane su masovne demonstracije u celoj zemlji, koje su dovele do značajnih obustava u vazdušnom, železničkom i putnom saobraćaju, jer je većina radnika u javnim institucijama štrajkovala. Građani su nezadovoljni kursom kojim je krenuo premijer Jorgos Papandreu, kako bi izveo Grčku iz krize.
Autori:Kristijan Valc / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković