EU uvela dodatne sankcije Libiji

Članice Evropske unije jednoglasno su odlučile da uvedu sankcije Libiji. Ministar za razvoj u vladi Mađarske, koja trenutno predsedava EU, Tamaš Felegi, u Briselu je izjavio: „Savet EU uveo je embargo na oružje Libiji, kao i sankcije onima koji su odgovorni za nasilan obračun sa civilima. Usvojene mere EU nisu samo implementacija odluke Savete bezbednosti UN, već one dodaju i posebne sankcije.“

Tako je, pored embarga na oružje, EU uvela i zabranu prodaje opreme Libiji koja može biti iskorišćena za nasilje unutar zemlje. Istovremeno, Brisel je aktivirao mere predviđene Rezolucijom Saveta bezbednosti koje se odnose na zabranu putovanja i zamrzavanje sredstava, kako Gadafija, tako i članova njegove porodice i najbližih saradnika.

EU je otišla korak dalje i proširila spisak zabrane putovanja sa 16 na 26 osoba i zamrzla imovinu za još 20 osoba za koje smatra da su odgovorne za nasilje nad civilima u Libiji. Evropska dvadesetsedmorica još jednom je osudila upotrebu sile protiv civila i mirnih demonstranata zatraživši da se nasilje hitno prekine, kao i da se odgovori na legitimne zahteve građana Libije.

Ešton: Nasilje i represija moraju da stanu!

Gotovo istovremeno sa takvom odlukom EU, šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton, učestvujući na sastanku Saveta za ljudska prava UN koji se održava u Ženevi, pozvala je međunarodnu zajednicu da čuje i reaguje na opravdane zahteve onih koji traže poštovanje svojih osnovnih prava.

„Sastajemo se u trenutku istorijskih promena. Širom Bliskog istoka, i dalje, ljudi ustaju u odbranu svojih osnovnih težnji, a to je da budu u mogućnosti da oblikuju sopstvene živote politički i ekonomski. Oni žele da se njihova osnovna prava poštuju. Žele dostojanstvo, pravdu, poslove. Mi moramo da saslušamo te zahteve, jer su opravdani i neće nestati“, rekla je Ketrin Ešton.

Visoka predstavnica posebno je naglasila neophodnost da brojne rezolucije koje se odnose za zaštitu ljudskih prava u svetu ne ostanu samo slovo i namera na papiru već da dobiju o svoje konkretne rezultate u „stvarnom životu“.

„Osuđujemo teška kršenja ljudskih prava koja se dešavaju u Libiji. Nasilje i represija moraju da stanu. Oni odgovorni za to moraju da odgovaraju. To nije samo evropska pozicija, već i pozicija međunarodne zajednice i Saveta bezbednosti UN”, rekal je Ketrin Ešton.

Rapidno pogoršanje humanitarne situacije

Evropska komisija istovremeno upozorava na rapidno pogoršanje humanitarne situacije, kako u samoj Libiji, tako u i u susednim državama. Prema sadašnjim procenama preko 100.000 ljudi napustio je Libiju, usled sukoba u toj zemlji. Evropska komisija već je izdvojila tri miliona evra hitne pomoći za nabavku medicinske opreme neophodne u samoj Libiji, kao i za zbrinjavanje izbeglih koji se uglavnom nalaze na granicama Libije sa Tunisom i Egiptom.

„Potrebe su velike i rastu brzo“, izjavila je komesarka za humanitarna pitanja i krizne situacije u Evropskoj komisiji Kristalina Georgijeva. Ona obećava dalju evropsku pomoć, koja će zavisti od trenutne procena potreba, ali i daljeg razvoja situacije.

„Kao i uvek, humanitarni radnici se mole za najbolje, a pripremaju se za najgore. Najgore bi moglo da znači veliki broj žrtava, nesigurnost tokom dužeg perioda koja će uticati na građane Libije, ali i na susedne zemlje, kao i na ceo svet, kroz skok cena hrane usled povećanja cena nafte“, kaže Georgijeva.

Povodom situacije u Libiji, a na zahtev francuskog predsednika Nikole Sarkozija, lideri Evropske unije mogli bi da se krajem nedelje okupe u Briselu na vanrednom sastanku na vrhu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković