EU snage za brza dejstva bez komandanta
28. septembar 2009.
Krajem prošle godine situacija u Kongu bila je dramatična. U zbegu je bilo 250.000 ljudi. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki Mun, neobično jasno je zatražio od Evropske unije da u to područje pošalju određeni broj vojnika kao pojačanje za 17.000 „Plavih šlemova“ – kako bi se izbegla humanitarna katastrofa. No, šefovi diplomatija EU nisu poslali vojnike. Između ostalog, ni Nemačka nije htela da za tu akciju stavi na raspolaganje vojnike Bundesvera.
Švedska ljuta
To je naljutilo Švedsku. Trenutno predsedavajuća Evropske unije mnogo polaže na odbrambena pitanja – kada su formirane Jedinice EU za brza dejstva, ta zemlja je zbog toga opteretila svoj budžet sa dodatnih 100 miliona evra – ni za šta. Zbog toga Šveđani žele da se o ovoj temi ozbiljno porazgovara. S tim se slaže i poslanik demohrišćana Elmar Brok.
„Ako Evropska unija održava misije u različitim delovima sveta i ako je zbog toga formirala i jedinice za brza dejstva, onda one treba i da se angažuju. A ne da se večito vode diskusije oko toga ko će da pošalje svoje vojnike u te jedinice, a ko neće, i pod čijom komandom će one biti. Zbog toga moramo naći rešenje koje će onemogućiti pojedine države da blokiraju taj proces.“
Teško do rešenja
No, teško je reći kako bi moglo da izgleda to rešenje. Švedske diplomate se zalažu za jasna pravila. Socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu, Krajsel Derfler, kaže:
„To važi upravo i za Nemačku. Važno je da misije odobrava i Bundestag. Ne slažem se sa primedbom Levice da je to militarizacija spoljne politike.“
Na današnjem (28.9.) sastanku ministara odbrane EU u Geteborgu teško može da se očekuje odluka o ovom problemu.
Autori: Kristof Presl, Brisel / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković