EU se oporavlja u dve brzine
17. novembar 2017.
Fondacija Bertelsman socijalnom pravdom u Evropskoj uniji prvi put se pozabavila 2008. – i to sasvim slučajno. To je bila godina u kojoj je počela finansijska kriza i tada je upoređena situacija u pojedinačnim zemljama. Narednih godina privredni rast je opao, zaduženosti je povećana, a situacija na tržištu rada pogoršana. Sve su to faktori koji direktno ili indirektno utiču na socijalnu pravdu u nekoj zemlji. „Socijalna pravda to je pružanje istih šansi za sve i to tako da svako, u zavisnosti od svojih sposobnosti, na najbolji mogući način uzme učešće u društvu i to bez obzira na socijalno poreklo“, kaže stručnjak Fondacije, Danijel Šrad Karpenter.
Skoro deset godina kasnije, nakon objavljivanja Indeksa za 2016. godinu, autori studije konačno vide svetlo na kraju tunela. Evropska unija se pomerila sa dna i situacija u privredi se poboljšava.
Primer za to su podaci koji se odnos na nezaposlenost: od prosečnih 11 odsto u jeku ekonomske krize u 2013. godini, nezaposlenost je pala na 8,7 procenata u 2016. Ima tu još pozitivnih efekata: „Zato što su bolje šanse na tržištu rada, prihodi su se poboljšali i smanjen je procenat ljudi kojima je pretilo da dođu na granicu siromaštva“, kaže Šrad Karpenter. Ipak, i dalje postoji gotovo 120 miliona ljudi ugroženih siromaštvom – to je jedan od četiri čoveka u EU. Ipak, taj prosek ne govori mnogo o situaciji u pojedinim zemljama.
„Kada je u pitanju socijalna pravda, oporavak se nastavlja u dve brzine“, ocenjuju analitičari Fondacije. Razlike su ogromne, posebno kada se radi o zapošljavanju mladih. Tako je u Grčkoj, zemlji koja je najviše pogođena finansijskom krizom, uprkos poboljšanjima, i dalje svaka drugi mlad čovek nezaposlen (skoro 60 odsto nezaposlenih u 2013. godini). U Nemačkoj s druge strane, nezaposlenost iznosi sedam procenata, što je daleko najbolja vrednost u okviru EU.
Ne radi se samo o novcu
To na prvi pogled kao da potvrđuje pravilo da što je zemlja bogatija, to u njoj ima više socijalne pravde. Ali stvari ipak nisu tako jednostavne. Indeks upoređuje šest kriterijum: situaciju sa siromaštvom, tržište rada, obrazovanje, zdravstvo, nediskriminaciju i međugeneracijsku pravdu. Detaljniji uvid otkriva da zemlja može biti relativno bogata, pa ipak socijalno nepravedna ili obrnuto, siromašna, ali socijalno fer i korektna.
Istina je da su nordijske zemlje-članice EU – Danska, Švedska i Finska – iznenadile jer je situacija u njima najbolja, dok je u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj najgora. Dakle, u celini postoji velika podela na sever i jug, ali sa nekim značajnim odstupanjima. Na četvrtom i petom mestu u Indeksu su Češka i Slovenija, koji imaju znatno niži privredni rast po glavi stanovnika od skandinavskih zemalja. I relativno siromašna Estonija bolja je od bogate Italije, koja zauzima četvrto mesto od pozadi. Grčka u svakom slučaju nije najsiromašnija zemlja u EU.
Kada je u pitanju socijalna pravda, nije važno samo da zemlja s novcem može generalno da čini dobra dela, već je od velike važnosti i pitanje kako svaka od zemalja može da iskoristi svoja sredstva kako bi obezbedila socijalnu pravdu što većem broju ljudi.
Nemačke prednosti i mane
Čak i u okviru jedne zemlje, pojedinačni kriterijumi za socijalnu pravdu mogu značajno da odstupaju. Najbolji primer je Njemačka. Tu ekonomija i tržište rada odlično funkcionišu, pa ipak, Nemačka u Indeksu zauzima mesto broj 7, između ostalog i zato što je više od 40 procenata svih nezaposlenih osoba – dugoročno nezaposleno. To su ljudi koje bogata Nemačka ne uspeva da integriše u tržište rada i koji se zbog toga suočavaju s društvenom izolacijom. Socijalna pozadina u Nemačkoj i dalje ima snažan uticaj na šanse za uspeh neke osobe. Iako se taj faktor pravičnosti poboljšao tokom godina, Nemačka se i dalje nalazi na 17 mestu po tom kriterijumu, navodi se u studiji. Uprkos činjenice da je Nemačka ekonomski na vrhu, većem broju ljudi u Nemačkoj je u 2016. godini pretila opasnost od siromaštva, nego u kriznoj 2010. godini.
Autori studije uočavaju i socijalnu nepravdu u Nemačkoj između generacija. Veliki javni dug i velike razlike u penzijama nauštrb mladih, ukazuju na to da se teret svega jednostrano prenosi na mlađu populaciju. Političke odluke kojima bi se moglo stati u kraj tom trendu, nisu na vidiku.
Potrebno veće angažovanje EU
Interesantan sporedni efekat studije jeste to što ona ukazuje na vezu između nacionalno-autoritarnih vlada i socijalne pravde. Stanje u Mađarskoj i Poljskoj - zemljama u kojima su na čelu nacionalno-konzervativne vlade – pogoršalo se naročito kada je reč o obrazovanju. Poljska je, međutim, posmatajući razvoj u celini, napravila najveći iskorak u pogledu socijalne pravde od svih zemalja EU, i to od početka pravljenja studije 2008..
I na kraju, koje zaključke bi političari trebalo da izvuku iz svega toga? Art de Geus, direktor Fondacije Bertelsman, poziva da se na nivou EU pokrenu stvari, i da ona preuzme političko vođstvo kada je reč o socijalnoj pravdi. Političari moraju da stvore „pouzdan okvir“, tako da svi imaju koristi od trenda rasta i da mladi dobiju osećaj da više nisu sami.