EU proširuje sankcije protiv Rusije | Evropa | DW | 06.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU proširuje sankcije protiv Rusije

Bez obzira što se na istoku Ukrajine poštuje dogovoreno primirje, EU je odlučila da uvede dodatne sankcije Rusiji. Predstavnici zemalja članica Unije su nakon trodnevne rasprave usvojili "paket restriktivnih mera".

Prema navodima zvaničnika u Briselu, zemlje članice Evropske unije (EU) su izrazile "jedinstvo u odluci da prošire sankcije protiv Rusije". Nove mere bi trebalo da pogode rusku privredu. Usvojene su dodatne zabrana putovanja u EU i zamrzavanje računa u bankama za 20 osoba iz Rusije i iz redova proruskih separatista. Na listama, za sada, nema osoba koje se nalaze na ministarskim pozicijama. Ruske banke će, takođe, sada mnogo teže dolaziti do novca, odnosno kredita u bankama koje imaju sedište u EU.

Nove mere tako pogađaju potpuno iste segmente privrede i politike kao i ranije. Do „svežeg novca“ će sada otežano dolaziti i ruske naftne kompanije i firme koje proizvode naoružanje. EU će otežati i izvoz u Rusiju onih proizvoda, koji mogu da se koriste u vojne svrhe, ali i tehnologija koje se koriste u svrhe eksploatacije nafte.

Čeka se zeleno svetlo šefova vlada i država

Proširene sankcije stupaju na snagu u ponedjeljak, 8. septembra, kada ih odobre vlade zemalja članica Unije. Tim povodom, predsednik Ministarskog saveta, Herman van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, poslali su pismo svim šefovima vlada i država EU. U njemu se navodi da je reč o "delotvornim merama koje će nam omogućiti da u najkraćem roku uputimo odgovor", misleći pri tome na odgovor na rusku politiku u Ukrajini. U Briselu se nadaju da će na ovaj način nagnati Rusiju, ali i separatiste da promene politiku. Osim toga cilj je da se pogode i moćni „ruski oligarsi“ koji se uglavnom bave poslovima eksploatacije i prodaje nafte.

EU i SAD su u proteklom periodu već usvajali sankcije protiv Rusije. Zapad prebacuje vladi u Moskvi da je protivno međunarodnom pravu anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i da ljudstvom i oružjem podržava separatiste na istoku Ukrajine.

Među državama članicama Unije ima i onih koje zagovaraju ukidanje sankcija Rusiji ukoliko se ostvari trajno primirje i napredak u rešenju krize na istoku Evrope. Zbog toga su i pregovori o sada dogovorenom paketu mera trajali puna tri dana. Diplomatski izvori navode da su posebno sporne bile mere ograničenja kredita ruskim firmama i bankama. Vlade nekih istočnoevropskih država strahuju da bi to moglo da pogodi mnoge banke na Zapadu, koje održavaju poslovne veze sa partnerima u Rusiji.

Štajnmajer umereni optimista

U petak, 5. septembra, u Minsku su se istovremeno sastali i predstavnici vlade u Kijevu, vlade u Moskvi, separatista i Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost (OEBS), kako bi pregovarali o prekidu sukoba, koji su do sada odneli oko 2.600 života. U Minsku je i postignut dogovor o primirju, tačnije o povlačenju trupa i razmeni zarobljenika, i po svemu sudeći, taj dogovor se poštuje.

Šef nemačke diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer je nakon ovih saznanja rekao da je "umereni optimista". "Dogovoreno primirje, ako se održi, predstavlja početak kraja krize", izjavio je za Štajnmajer za Bild i dodao: "Hoće li oružje trajno zaćutati, to zavisi od volje Moskve i Kijeva da politički reše otvorena pitanja."

Odlučujuće u svemu jeste da politika preuzme stvari u svoje ruke i da se prekine spirala nasilja, smatra nemački šef diplomatije. On je upozorio na mogućnost izbijanja otvorenog rata između Rusije i Ukrajine.

Obama ipak pesimista?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Barak Obama izrazio je sumnju u uspeh dogovora o primirju i zatražio da u prvi mah sve sankcije protiv Rusije ostanu na snazi. "Naravno da dogovor budi velike nade, ali smo skeptični s obzirom na ranija iskustva", rekao je Obama na marginama NATO samita u velškom Njuportu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Ban Ki Mun, pozvao je sve strane da "pokažu dobru volju" i dodao da "mora postojati verodostojna kontrola onoga što je dogovoreno" i u tome ponudio pomoć UN. Naglasio je da se moraju poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

Vlada u Moskvi je pozdravila dogovor o primirju i upozorila da se svi moraju pridržavati onoga što je dogovoreno. To je zatražio i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Premijer Ukrajine, Arsenij Jacenjuk je izjavio da se "ruske trupe, banditi i teroristi moraju povući kako bi se mogla osigurati granice Ukrajine".

Audio i video