EU-perspektive Balkana nisu ugrožene | Evropa | DW | 04.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU-perspektive Balkana nisu ugrožene

Nakon Berlina (2014.) i Beča (2015), u ponedeljak (4.7.) u Parizu je održana treća konferencija o Zapadnom Balkanu. Glavna tema susreta bile su evropske integracije, ali i – saradnja među mladima.

Bregzit neće pogoršati šanse zemalja Zapadnog Balkana u nameri da postanu punopravne članice Evropske unije. „Njihove perspektive se ne menjaju“, potvrdila je na konferenciji u Parizu nemačka kancelarka Angela Merkel. Sva obećanja data tim zemljama pre nedavnog referenduma, trebalo bi da budu ispunjena i nakon britanskog „ne“.

Za napredak u pregovorima s Evropskom unijom „mnogo važnije je ispunjavanje preduslova“, naglasila je šefica nemačke vlade. A tu, kako se moglo čuti na pariskom samitu, postoje velike razlike od zemlje do zemlje. Neke stagniraju, a neke napreduju velikim koracima.

Paris Westbalkan Konferenz Merkel am Konferenztisch

Merkel: Sva obećanja data zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da budu ispunjena

Srbija otvara prva poglavlja

Srbija može konačno da otvori poglavlja 23/24, Hrvatska je potvrdila da odustaje od blokade pregovora s Briselom. „U zajedničkom interesu idemo da gradimo našu budućnost, svi detalji su rešeni“, rekao je novinarima hrvatski premijer Tihomir Orešković. „Ostavimo konačno ono što je bilo pre 25 godina, vreme je da gledamo prema napred“, dodao je šef vlade Srbije Aleksandar Vučić u Jelisejskoj palati.

Bez obzira na lepe reči iz Pariza, bregzit je vidno ohladio spremnost EU da primi nove članice. Evropska unija na jednoj strani želi što pre da integriše zapadno-balkanske zemlje, a na drugoj, šalje poruke koje ne nude mnogo razloga za optimizam. Čak i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker kaže da se u dogledno vreme neće primati nove članice. Evropski komesar za proširenje Johanes Han kaže da je „kvalitet pregovora važniji od brzine“. Konkretna perspektiva članstva u EU za čitav region Zapadnog Balkana i dalje postoji, dodao je Han. Ali niko ne želi da navodi datume. Napredak u pregovorima zavisi pre svega od zemalja regiona i njihove spremnosti da obezbede vladavina pravne države, zagarantuju stvarnu slobodu medija, ojačaju demokratske procese i ljudska prava.

Evropska ulaganja

Na Zapadnobalkanskom samitu na vrhu u Parizu u ponedeljak su se šefovi država i vlada Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije, Makedonije i Crne Gore sastali s čelnicima Evropske unije i evropskom komesarkom za spoljnu politiku Federikom Mogerini. Susretu su prisustvovali i premijeri Hrvatske i Slovenije. Osim o evropskim integracijama zemalja iz regiona, na dnevnom redu je bila i ekonomska saradnja, realizacija infrastrukturnih projekata, borba protiv terorizma i migracije.

Evropska unija planirala je da u periodu od 2014. do 2020. u region želi uloži 12 milijardi evra – između ostalog u modernizaciju dotrajalih železničkih mreža ili izgradnju autoputeva. Ta ulaganja trebalo bi da kandidate za članstvo u Uniji motiviše na malo više strpljenja – strpljenja koje građani tih država više očigledno nemaju mnogo. Masovna nezaposlenost i slabe perspektive, razlozi zbog kojih pre svih mladi i bolje obrazovani, svoju budućnost traže na Zapadu.

U fokusu – mladi

U Parizu su posebno u fokusu bili upravo mladi. Potpisan je sporazum o osnivanju Regionalnog zapadno-balkanskog centra za mlade, sa sedištem u Tirani. Po uzoru na Nemačko-francuski ured, i mladi na Zapadnom Balkanu tako bi trebalo bolje da se upoznaju i pokrenu zajedničke projekte. Kroz programe razmene, trebalo bi da se uklone postojeće predrasude i gradi zajednička budućnost – tako glasi poruka iz Pariza. „Centar za mlade na Zapadnom Balkanu je mirovni projekt, s ciljem njihovog povezivanja – i to u regionu u kome je do pre samo nekoliko godina vladao rat“, napomenula je pred nemačkim novinarima savezna kancelarka Angela Merkel. Sledeća zapadno-balkanska konferencija održava se iduće godine u Italiji.

DW.COM

Reklama