EU menja politiku prema izbeglicama? | Evropa | DW | 21.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU menja politiku prema izbeglicama?

Šta će Evropska unija učiniti kako bi pomogla izbeglicama koje stižu preko Sredozemnog mora, umesto što nastoji da ih drži podalje od svojih obala? Nove mere su na pomolu.

Zašto je moralo da dođe do masovnog umiranja u Sredozemnom moru da bi Evropska unija počela da dela? - glasilo je pitanje jednog novinara upućeno opunomoćenici EU za spoljne poslove Federiki Mogerini. „Svi delimo osećaj frustracije“, odgovorila je ona, „prečesto smo govorili da ovako nešto ne sme da se ponovi. Moramo stupiti pred javnost Evrope i odvažno odgovoriti na tragedije“. Mogerinijeva je dodala da ne treba slediti zahteve populista koji žele da vrate izbeglice tamo odakle su došle: „Njihovo slanje natrag bi isto tako bilo ubijanje, samo na drugi način“. No, ona se požalila i da je EU velika i komplikovana mašinerija, a „tako velikim aparatima je potrebno vreme dok se ne pokrenu.“

Dosta sa međusobnim optužbama

Dimitris Avramopoulos PK mit Thomas de Maizière 02.12.2014 Berlin

Dimitri Avramopulos: Prestanimo da upiremo prstom jedni u druge

Politički i moralni pritisak se od vikenda toliko povećao – kako to u Luksemburgu otvoreno priznaju – da se Evropa naposletku ipak pokrenula. Komisija EU je donela plan od deset tačaka sa kojim se složila većina ministara spoljnih i unutrašnjih poslova ove organizacije, kako je preneo nadležni komesar za izbeglice Dimitri Avramopulos: „Prestanimo da upiremo prstom jedni u druge i da se međusobno optužujemo“, rekao je. A onda je napomenuo i da je kriza sa izbeglicama i ranije bila važna tema za Evropsku komisiju, te da ona već sredinom maja namerava da iznese predloge promena u politici prema imigrantima - deset tačaka iz Luksemburga su samo izvod iz tog „paketa“.

Fronteks mora da postane spasilačka misija

Luxbemburg EU Außenminister Krisentreffen Flüchtlinge Mittelmeer

Tomas de Mezijer: Moramo uništiti brodove trgovaca ljudima

Mere koje će biti odmah sprovedene izgledaju ovako: misija Fronteksa Triton bi trebalo da dobije više brodova, više novca i novi mandat. To je praktično pretvaranje Tritona u misiju za spasavanje izbeglica koja će uskoro početi da patrolira pred obalama Libije. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer rekao je da će finansiranje misije biti udvostručeno, kao i da novac trenutno ne igra ulogu. Nešto teže će biti sprovođenje jedne druge namere: „Moramo uništiti brodove trgovaca ljudima“, rekao je ministar. Za to je potrebna vojska, a EU bi mogla da od „Atalante“, uspešne misije za borbu protiv gusara pred obalama Somalije, nauči kako se to radi.

Italija je najavila da bi na trgovce ljudima u Libiji mogla da udari i vojskom. Jer, apeli da se Libija stabilizuje neće imati efekta dokle god se tamo ne formira vlada nacionalnog jedinstva. Suzbijanje zla u korenu, zaustavljanje izbegličkog talasa tamo gde on počinje da se formira, to traže svi ministri spoljnih i unutrašnjih poslova EU. Ali, oni znaju da je to trenutno nemoguće. Oni ne mogu da utiču na događaje u Libiji gde vladaju nasilje i haos.

Registrovanje svake izbeglice

Planovi postaju konkretniji kada je reč o pomoći zemljama juga Evrope u koje stižu izbeglice. „Ti ljudi moraju biti pristojno primljeni“, rekao je De Mezijer. On je naglasio i da je neophodno da se sve pridošlice registruju. A komesar EU Avramopulos će se pobrinuti i za to da se od svake izbeglice uzme i otisak prsta. Oni kojima ne bude omogućeno da ostanu trebalo bi da budu vraćani u svoje otadžbine, za šta bi, ako bude trebalo, mogli da dobiju i nešto novca. Avramopulos, osim toga, obećava da će obrada zahteva za azilom ubuduće trajati manje od dva meseca. To je hrabro postavljen cilj, jer je ona do sada umela da potraje i više godina. Ko će i gde da obrađuje te zahteve i po kojim kriterijumima da odlučuje – to je na nivou EU bio nerešiv problem.

Italien Flüchtlingsdrama Lampedusa Flüchtlingsboot

Na hiljade izbeglica pokušavaju da se domognu Evrope

Dablin 2 ne funkcioniše

Napredak bi trebalo najpre da se vidi u slučaju ratnih izbeglica koje prema međunarodnom pravu moraju da dobiju zaštitu. U jednom pilot-projektu, prvih 5000 takvih izbeglica bi trebalo da se po određenom ključu raspodeli po zemljama EU. Što se tiče pitanja: kuda – generalno – sa izbeglicama posle spasavanja – još nije nađen odgovor kojim bi svi bili zadovoljni. Tom temom će se baviti i šefovi vlada EU na kriznom samitu – jedino oni mogu da ukinu princip poznat kao „Dablin 2“ - da svaka izbeglica mora ostati u prvoj zemlji EU u koju je ušla. Taj princip već godinama ne funkcioniše i potrebno ga je reformisati.