EU ima nešto protiv Gugla | Izbor iz štampe | DW | 28.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

EU ima nešto protiv Gugla

Evropski parlament doneo je rezoluciju o firmama koje održavaju internet-pretraživače. Tu se traži da sektor internet-pretrage bude odvojena od ostalih poslovnih grana – cilj je da se spreči manipulisanje pretragom.

U rezoluciji se ne pominje Gugl, ali je rezolucija doneta pre svega zbog tog koncerna, čiji je udeo u evropskom internet-tržištu veći od 90 procenata. Komisija EU želi da postigne da Guglova pretraga ne bude programirana tako da daje rezultate koji tom koncernu donose materijalnu korist. Evo izvoda iz karakterističnih komentara koji su o toj temi objavljeni u nemačkoj štampi.

Štutgarter nahrihten (Štutgart): „U nekim zemljama EU 90 odsto svih pretraga na internetu ide preko Gugla. To je tako zato što, iz perspektive korisnika, Guglov pretraživač daje daleko najbolje rezultate. Kada se Evropski parlament zalaže za smanjivanje Guglovog uticaja na tržište, mora dobro da pazi da time ne kazni ovaj američki koncern zbog njegovog uspeha – kao ni potrošače kojima Guglova pretraga može da uštedi mnogo truda. I pored toga je ispravno da se ovom koncernu pokažu neke granice. Jer, on je u mađuvremenu postao portal za korišćenje interneta koji koristi svoju moć na tržištu da bi naštetio konkurenciji.“

Vezer kurir (Bremen): „Nema nikakvog razloga da se štiti Gugl. Koncern zarađuje milijarde, ali, kao i drugi velikani branše, gotovo da i ne plaća porez. Kada bi se EU založila za fer konkurenciju, onda bi i mlade firme iz država EU, koje tek počinju da posluju, dobile šansu da se etabliraju na tržištu. Evropsko digitalno zajedničko tržište je još u povoju i zato Uniji godišnje izmiče 260 mmilijardi evra. Krajnje je vreme da se uklone nacionalne barijere na digitalnom tržištu koje je ionako internacionalno. Tada bi i neutralnost na internetu dobila svoju šansu.“

Frankfurter rundšau (Frankfurt): „Gugl se sa svojim mnogobrojnim i najčešće besplatnim aplikacijama duboko usidrio i život miliona ljudi, od društvenih mreža pa do operativnog sistema Android koji se koristi u pametnim telefonima – i potencijalno omogućava totalni nadzor građana. Iz toga je nastala ogromna koncentracija ekonomske i političke moći. Dotle je došlo zato što su političari predugo potcenjivali opasnosti koje prete od jedne megafirme kao što je Gugl. Zakoni o suzbijanju kartela i konkurencije su odavno morali da budu pooštreni. To valja hitno nadoknaditi. Uredi za borbu protiv kartela moraju dobiti ovlašćenja za izricanje visokih novčanih kazni zbog opstrukcije konkurencije.“

Algemajne cajtung (Majnc): „Debata o podeli ili ograničavanju Gugla i drugih velikih firmi je smešna. Ne samo zato što je pokreće Evropski parlament koji nema ovlašćenja da o tome odlučuje, već i zato što se konju uzde stavljaju sa pogrešne strane. Gugl samo koristi prostor koji drugi nisu popunili. Niko ne može da se uporedi sa tom firmom po doslednosti sa kojom ona koristi tehnologije da bi ih u sve više oblasti života povezala u jedinstvenu mrežu uslužnih delatnosti. Zanimljivo je da u domovini Gugla, Sjedinjenim Američkim Državama, još postoji nekakva konkurencija ovom gigantu, jer se tamo mnogi trude da održe korak sa njim. Za razliku od SAD, u Evropi se nije pojavilo ništa slično, jer se tamo na digitalni svet prečesto i predugo gledalo kao na besmislicu ili đavolovu rabotu. To je bila fatalna zabluda, koju ne može da umanji ni činjenica da su Gugl, Fejsbuk i drugi već prekoračili određene granice. Ali, to prekoračenje granica sada ne može da posluži kao opravdanje EU za učinjene propuste i uvođenje nekakvih kaznenih mera. Onaj ko se sada zalaže za zabrane, trebalo bi da malo zaviri u istoriju: posle svakog velikog postupka protiv kartela, zvao se on Standard oil ili AT&T – suma nastalih delova je postajala veća od dotadašnje celine. Tržišna moć takvih koncerna nije nestajala, već je samo preraspodeljena. Najbolje je imati ideje, a ne politički se boriti protiv tuđih ideja.“

Reklama