EU i Libija: sumnjiva saradnja | Evropa | DW | 21.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

EU i Libija: sumnjiva saradnja

Brisel želi da zaustavi izbeglice pre nego što stupe na evropsko tlo. Zato Libija za EU igra sve važniju ulogu. U prvi plan sve više izbija južna granica te zemlje i moćni čovek Libije – general Halifa Haftar.

Novac je taj koji bi na kraju mogao o svemu da odluči. Halifa Haftar, moćni čovek sa istoka Libije, u jednom razgovoru s novinarima od Evropske unije zatražio je ogromnu sumu novca: „Samo tako se može zaustaviti priliv izbeglica u Evropu“. U intervjuu za italijanski list „Korijere dela Sera“ Haftar je naglasio da je u periodu od 2020. do 2025. potrebno 20 do 25 milijardi dolara da bi se na južnim granicama Libije prekinuo priliv izbeglica. Tako velika suma je, kaže, potrebna zbog toga što je to težak zadatak. Turska je, podsetio je, od Brisela dobila šest milijardi dolara kako bi kontrolisala dolazak migranata iz Sirije i Iraka. „U Libiji nasuprot tome moramo da stavimo pod kontrolu dolazak još većeg broja ljudi, iz svih delova Afrike“.

To što se Haftar oglašava o izbegličkoj krizi u najmanju ruku je začuđujuće. Izbeglički brodovi i čamci, naime, gotovo bez izuzetka svoju plovidbu ka Evropi započinju iz okoline gradova Zuvara i Sabrata. To su gradovi zapadno od Tripolija, odnosno više stotina kilometara van regiona koji kontroliše general Haftar.

„Svaka reč koju u narednim danima bude izrečena o budućoj Haftarovoj ulozi u odbrani od izbeglica, može se tumačiti kao namera Evrope da dâ zeleno svetlo za širenje područja koje Haftar kontroliše“, tumači situaciju za DW tuniski novinar Basim Tarjuman. Područje koje kontroliše Haftar bi u dogledno vreme moglo da se prostire sve do granice sa Tuisom. Tarjuman međutim sumnja da bi mogapo da bude postignut dogovor između Evropske unije i Haftara. On takođe smatra da su izveštaji o mogućem postizanju sporazuma o izbeglicama po uzoru na evropsko-turski dogovor – „čiste špekulacije“.

Libyen Pressekonferenz Khalifa Haftar 17.05.2014

General Halifa Haftar

Spisak zahteva generala Haftara

Izbeglički problem ne može da se rešava samo na libijskoj obali, rekao je Haftar: „Ako želimo da kontrolišemo izbeglička kretanja, onda moramo da sarađujemo i to na 4.000 kilometara dugoj južnoj libijskoj granici“. Haftarove trupe su, kako je poručio – spremne. „Ja kontrolišem tri četvrtine celokupne površine Libije. Osim toga, raspolažem odgovarajućim jedinicama. Međutim, tehnički nisam opremljen“. Prema Haftarovim rečima, neophodna je obuka tih jedinica u cilju boljeg nadgledanja granice, a takođe i oružje, municija i pre svega oklopna i terenska vozila koja mogu da se kreću kroz pustinju. Nedostaju takođe i bespilotne letelice, detektori mina, oprema za noćno izviđanje i helikopteri, nabrojao je Haftar.

Ipak, tunišanski novinar Ali Uhida smatra da Haftar ne želi da ucenjuje Evropu, a da je Evropska unija napokon došla do realnog stava prema izbegličkoj krizi. „To pokazuje i činjenica da je Haftara u Parizu pre par sedmica primio francuski predsednik.“ Uhid smatra da Francuska sve više pridaje pažnju južnoj libijskoj granici.

„Mora se poboljšati ekonomska, socijalna i bezbednosna situacija u zemljama porekla i u zemljama preko kojih izbeglice putuju“, kaže Uhid. Istovremeno, on smatra da je dobro to što EU još jednom razmatra svoje dosadašnje zakonske okvire, a krizu posmatra na osnovu nove, realne politike.

Preko Libije je u Italiju u protekle četiri godine stiglo oko 600.000 izbeglica. Većina njih potiče iz država subsaharske zone. Na tom putu 13.000 ljudi izgubilo je život. „Stvarni problem nisu izbeglice, već kriminalni trgovci ljudima“, podseća novinar Basil Tarjuman.

Libyen Zueitina Ölterminal Khalifa Haftar Miliz

Naftne bušotine Zuvetina pod kontrolom generala Haftara

Kriminalne i terorističke bande

„Tu trgovinu vode naoružane bande i terorističke grupe koje se bave ne samo krijumčarenjem ljudi, već i krijumčarenjem droge. Oni, osim toga, trguju naftom i iz libijskih naftovoda“, kaže Tarjuman. Te bande, kaže, kontrolišu i delove libijske obale između Sirta i granice sa Tunisom. Nasuprot tome, jedinice libijske vlade nacionalnog jedinstva postoje, kaže Tarjuman, „samo simbolično“.

Libijska mornarica, koja je pod Vladom nacionalnog jedinstva, 10. avgusta objavila je da je stranim brodovima koji učestvuju u spasavanju izbeglica, zabranjen pristup libijskim lukama. Kako je saopšteno, to posebno važi za brodove nevladinih organizacija, jer su te porganizacije, dodaje se u saopštenju odavno postale instrument za krijumčarenje izbeglica u Evropu.

„Izbeglice su žrtve dogovora“

Libijska vlada nacionalnog jedinstva pod vodstvom Fajeza al Saradša zatražila je u junu od Italije podršku u borbi protiv krijumčara. Ubrzo nakon toga, italijanski brodovi sa opremom za nadgledanje obale koju je libijska strana zatražila, pristali su u luku u Tripoliju. „Žrtve dogovora postale su izbeglice“, smatra Uhida. Humanitarne organizacije reagovale su tako što su obustavile svoje akcije.

I Haftar je kritikovao to što se dogodilo. On je rekao da ga o tome niko nije ništa pitao. „To je Al Saradišova lična odluka i za nju ne postoji uporište u libijskom zakonu“, rekao je Haftar.

Migranten aus Libyen

Preko Libije je u Italiju u protekle četiri godine stiglo oko 600.000 izbeglica

Kritike organizacija za zaštitu ljudskih prava

Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenal“ osudila je posledice koje po izbeglice ima sporazum između Evropske unije i Turske. Ta organizacija je istovremeno preventivno upozorila na mogući dogovor sa zemljama poput Libije, Sudana ili Nigera. „To što evropski političari sporazum s Turskom predstavljaju kao uspeh, a istovremeno zatvaraju oči pred tim što ljudi pate zbog posledica tog sporazuma, sve je samo ne časno“, saopštio je „Amnesti internešenal“. Evropska unija, kako navodi organizacija, pokušava da prebaci odgovornost za izbeglice na područja van evropskih spoljnih granica.

Trenutno se pripremaju „neprimereni sporazumi“, kaže Ginter Burkhart, šef organizacije „Za azil“ (Pro Asyl). Godinu dana nakon sporazuma s Turskom, ta nevladina organizacija je taj sporazum proglasila za „izdaju“ izbeglica. Pored toga, oni su kritikovali i dogovor između Libije i EU, naročito Italije. „Ti partneri žele da od Libije naprave vratara na evropskim vratima. Ovo nije rat protiv krijumčara, nego rat protiv izbeglica“, poručuje organizacija „Za azil“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama