EU želi Kristalinu Georgijevu na čelu MMF | Evropa | DW | 05.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Portret

EU želi Kristalinu Georgijevu na čelu MMF

Nakon što je odlučeno da Kristin Lagard dolazi na čelo Evropske središnje banke, Evropska unija trebalo bi da se dogovori o kandidatu za čelo Međunarodnog monetarnog fonda.

Univerzitetska profesorka Kristalina Ivanova Georgijeva već više puta u karijeri bila je tek „kandidat broj dva“, ali se na kraju pokazala kao najbolji izbor. I kad je Bugarska 2010. Trebalo da imenuje svoju evropsku komesarku, u prvom trenutku je to bila Rumijana Jeleva. Ali kada se pred Evropskim parlamentom postavilo pitanje njenog imovinskog stanja i finansija, Sofija je umesto nje poslala Georgijevu koja je postala komesarka za humanitarnu pomoć u vreme kada je predsednik Evropske komisije bio Žoze Manuel Barozo. On je nalazio samo reči hvale za bugarsku ekonomistkinju i isticao je kao osobu „sa solidnim međunarodnim iskustvom i znanjem s kojim će značajno doprineti radu Evropske komisije.“

To se nastavilo i u prvom mandatu Žan-Kloda Junkera kao predsednika Evropske komisije, kada je Georgijeva postala potpredsednica Komisije i komesarka za budžet i ljudske resurse. Nakon toga, karijera ju je 2016. odvela na čelo Međunarodne banke za obnovu i razvoj, ogranka Svetske banke. U međuvremenu se razmišljalo i da bi Georgijeva možda mogla da bude odgovarajuća osoba za položaj generalne sekretarke Ujedinjenih nacija, ali 2017. tamo ipak izabran Antonio Gutereš.

Početkom ove godine je pak predsednik Svetske banke Džim Jong Kim odstupio sa svoje dužnosti i otišao u komercijalne poslove. Nije velika tajna da to nije bila samo lična odluka: tradicionalno, predsednika postavlja zemlja s najvećim učešćem u kapitalu Svetske banke, a to su Sjedinjene Američke Države. Taj južnokorejsko-američki lekar tamo je dospeo kao kandidat prethodnog predsednika Baraka Obame, aveoma dobro se zna što i o Obami, i o takvim međunarodnim organizacijama misli sadašnji američki predsednik Donald Tramp. Povrh toga i Svetska banka prolazi kroz promene i proces dokapitalizacije, što samo donekle nailazi na razumevanje Vašingtona. Ali nakon odlaska Kima, predsedavanje Svetskoj banci komisijski je preuzela njegova potpredsednica Kristalina Georgijeva.

Kristalina Georgijeva i Kristin Lagard

Kristalina Georgijeva i Kristin Lagard

I prilikom nedavne partije šaha oko ključnih položaja u Evropskoj uniji, kao neka od mogućnosti spominjalo i ime bugarske ekonomistkinje. Dogovoreno je da će Francuskinja Kristin Lagard stati na čelo Evropske centralne banke, a, opet tradicionalno, čelnika sestrinske organizacije Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, postavlja po volumenu kapitala druga zajednica država, a to je Evropska unija. Udeli su se promenili i nigdje ne piše da tako mora biti, ali evropski kandidat je još uvek najizgledniji.

I tu Kristalina Georgijeva u početku nije bila u prvom planu: razmišljalo se o portugalskom predsedniku evrozone Mariu Kenteneu, španskoj ministarki privrede Nadiji Kalvino, predsedniku Centralne banke Finske Oliju Renu, a mnogi su mislili da je favorit bivši predsenik evrogrupe, Holanđanin Jerun Dajselblum.

Na kraju je ipak izabrana Kristalina Georgijeva kojoj je podrška stigla iz 56 odsto zemalja koje čine 57 odsto stanovnika Evropske unije. Postupak izbora vodila je Francuska koja ovoga puta i u postupku izbora u MMF predstavlja evropske interese, a francuski ministar finansija Bruno Lamar odmah je čestitao bugarskoj profesorki uz ocenu da je to „odlična vest“, i obećao joj „da ćemo svi podržati vašu kandidaturu“.

Odmah se oglasio i holandski kandidat Dajselblum koji joj je čestitao preko Tvitera i zaželeo „potpuni uspeh“. Čestitao joj je i bivši šef Žan-Klod Junker.

Kristalina Gerogijeva je majka jednog deteta, voli da putuje, svira gitaru i voli da pleše, a rado i kuva egzotična jela. Ali iako po svojim sklonostima deluje kao „konzervativna majka“, ona je borbena zastupnica ravnopravnog učešća žena na odgovornim položajima. To je odlučila da sprovede i u Svetskoj banci s ciljem da do 2020. bude jednak broj žena i muškaraca. Ali taj cilj postigla je čak i ranije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM