Eskalacija u istočnom Jerusalimu: Izrael izneverio arapske partnere | Politika | DW | 12.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Eskalacija u istočnom Jerusalimu: Izrael izneverio arapske partnere

Nasilje u istočnom Jerusalimu je eskaliralo i ono opterećuje odnose Izraela s arapskim zemljama. Umereni političari, oni koji zagovaraju normalizaciju odnosa svojih zemalja s Izraelom, zbot toga su pod pritiskom.

Vlastodršci u Teheranu i Ankari mogu zadovoljno da trljaju ruke. Ulične borbe poslednjih dana u istočnom Jerusalimu, koje su kulminirale otvorenim vojnim obračunom Izraela i Hamasa, idu u prilog tamošnjim propagandistima na najvišem nivou.

Kad su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i, nakon toga, druge države – Bahrein, Maroko, Sudan – prošle godine u avgustu potpisali sporazume o normalizaciji odnosa s Izraelom, i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i iranski duhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, oštro su ih kritikovali. Dok je većina političkih lidera u arapskom svetu o tome ćutala, Turska i Iran sporazume su ocenili kao izdaju islamskog sveta.

-pročitajte još: Iran ojačava antiizraelski front

Nakon najnovijih sukoba u istočnom Jerusalimu te optužbe sada su još žešće. Prema navodima iranske novinske agencije INSA, Hamnei je ta nastojanja da se normalizuju odnosi nazvao „zabijanjem noža u leđa Palestine“. A Erdoganov portparol Ibrahim Kalin napisao je na Tviteru da se tu radi o „nikad okončanoj izraelskoj agresiji“.

Takve reakcije pokazuju da „i Turska i Iran pokušavaju da iz događaja u Palestini izvuku politički kapital u cilju napada na one svoje regionalne rivale koji se povežu s Izraelom“, kaže politikološkinja Cincija Bjanko, koja se u okviru berlinskog trusta mozgova „Evropski savet za međunarodne odnose“ bavi Bliskim istokom.

Duhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei

Duhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei

Izraelska politika naseljavanja

Erdogan i Hamnei pokušavaju da etabliraju svoje zemlje kao nove vodeće sile na Bliskom istoku. Pritom koriste činjenicu da je najvažnija sunitska država u arapskom svetu, Saudijska Arabija, diskretno, ali vrlo uspešno poboljšala odnose s Izraelom. Na taj način Rijad ujedno nudi mogućnost svima koji pokušavaju da se profilišu kao nove vodeće sile u tom regionu tako što se kreću suprotnim putem, odnosno suprotstavljaju se Izraelu ili čak podstiču neprijateljstvo s tom zemljom.

-pročitajte još: Šest svetskih žarišta kojima je Tramp dao svoj pečat

To dodatno otežava situaciju onima koji se, poput UAE i tri druge države, nakon decenija neprijateljstva zalažu za novi, mirni, odnos sa Izraelom.

Protesti Palestinaca zbog zbližavanja Izraela i Abu Dabija

Protesti Palestinaca zbog zbližavanja Izraela i Abu Dabija

Bliskoistočni sukob je međutim imao samo indirektnu ulogu prilikom sklapanja tih ugovora, ukazuje u razgovoru za DW bivša državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu spolnih poslova Kerstin Miler. „Radilo se pre svega o drugim pitanjima, poput ekonomskih odnosa i zajedničkog stava protiv Irana. Sporazum u početku nije imao nikakve veze s izraelsko-palestinskim sukobom.“

Ali s obzirom na to da ta normalizacija ni u širokim slojevima stanovništva tih zemalja, niti u drugim arapskim državama nije dobro prihvaćena, šefovi država i vlada pravdali su to što su potpisali sporazum sa Izraelom nadom da će to pomoći u rešenju bliskoistočnog sukoba.

Povodom potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa sa Izraelom u leto prošle godine, prestolonaslednik Abu Dabija, Mohamed bin Said Al Nahjan, izjavio da se u telefonskom razgovoru dogovorio s tadašnjim američkim predsednikom Donaldom Trampom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom o zaustavljanju dalje izraelske aneksije palestinskih teritorija.

Ali ono što se zbilo ovog 10. aprila – što je ujedno bio i Dan Jerusalima, praznik kojim Izrael slavi osvajanje Istočnog Jerusalima u Šestodnevnom ratu 1967. – ima potencijal da dovede do povećanja političke napetosti. Problem je naime u suštini: „Organizacije za naseljavanje kao što je Elad koriste taj dan kao ciljanu provokaciju. To onda, naravno, utiče na čitav regiona“, kaže Kerstin Miler.

Napadi i kontranapadi: raketiranje Izraela iz Gaze

Napadi i kontranapadi: raketiranje Izraela iz Gaze

Izraelski partneri su zabrinuti

Politička rukovodstva u glavnim gradovima četiri nova izraelska partnera svesna su propagandnih efekata koje sadašnje napetosti imaju u njihovim zemljama – i koliko bi to moglo da optereti odnose s Izraelom.

Oni ne mogu da ignorišu komentare velikih nadregionalnih arapskih medija. „Sve iluzije su pokopane“, piše recimo panarapski list „Al arabi al džaded“. Ta novina, koja se finansira iz Katara, indirektno je sve one „koji normalizaciju s neprijateljem proglašavaju za dužnost“ označio kao „izdajice“. To je naravno direktno usmereno protiv arapskih lidera koji su novi izraelski partneri.

U skladu s tim, reakcije su bile brze. Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata „odlučno“ je osudilo izraelske vlasti zbog napada na džamiju Al Aksa. Od Izraela se traži deeskalacija.

Sudansko Ministarstvo spoljnih poslova ponašanje Izraela opisalo je kao „represiju“, a marokanske vlasti izrazile su „duboku zabrinutost“ zbog nasilja.

Nekadašnji optimizam: izraelski avion poleće za Ujedinjene Arapske Emirate u avgustu 2020.

Nekadašnji optimizam: izraelski avion poleće za Ujedinjene Arapske Emirate u avgustu 2020.

Povećanje napetosti ugrožava izraelske interese

Izraelska vlada sada bi trebalo da pokuša da smiriti situaciju u istočnom Jerusalimu, smatra bivša nemačka državna sekretarka Kerstin Miler. „U suprotnom, napetosti bi lako mogle da se prošire i na druga područja, posebno na Zapadnu obalu i Pojas Gaze.“

A ako napetost potraje, i drugi izraelski interesi bili bi ugroženi. „U to spadaju i napori ka daljoj normalizaciji odnosa sa arapskim svetom.“

Međutim, interesi Ujedinjenih Arapskih Emirata kada je reč o odnosima sa Izraelom više su strateški nego taktički, kaže Cincija Bjanco iz „Evropskog saveta za međunarodne odnose“. „To znači da je malo verojatno da će se proces normalizacije prekinuti“.

Međutim, vrlo je verovatno da bi zajednički projekti koji su u toku mogli privremeno da budu obustavljeni, dok traje sukob u Palestini. „Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata i dalje budno prate raspoloženje na ulici, ali neće dozvoliti da im demonstranti diktiraju regionalnu politiku.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.