Erler: Suočićemo se sa našom prošlošću | Evropa | DW | 12.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Erler: Suočićemo se sa našom prošlošću

Nemačko Društvo za Jugoistočnu Evropu godinama je dodeljivalo nagradu koja je nosila ime čoveka koji je bio pripadnik propagandne jedinice SS-a tokom Drugog svetskog rata. Nagrada je sada preimenovana.

Medalja „Rudolf Fogel“ je nagrada koje Društvo za Jugoistočnu Evropu (Südosteuropa-Gesellschaft, SOG) sve do 8. februara ove godine dodeljivalo novinarima. Tek kada je švajcarski novinar Andreas Ernst odbio da primi nagradu jer je ona nazvana po čoveku koji je bio pripadnik propagandne jedinice SS-a tokom Drugog svetskog rata, nagrada je preimenovana, i Andreas Ernst je pristao da je primi. Predsednik Društva za Jugoistočnu Evropu i socijaldemokratski poslanik Bundestaga Gernot Erler (fotografija gore) dao je, u vezi s tim skandalom, intervju za Dojče vele.

DW: Gospodine Erler, od 1992. društvo za Jugoistočnu Evropu novinarima dodeljuje nagradu „Rudolf Fogel“. Kako je moguće da se ta nagrada, nazvana po jednom nacisti odgovornom za propagandu nacističkog režima, dodeljivala dve decenije?

Gernot Erler: „Društvo za Jugoistočnu Evropu i ja lično, izražavamo veliko žaljenje, zbog ovog propusta. Naime, to što nismo detaljnije preispitali prošlost Rudolfa Fogela. Mi smo ga znali kao jednog od naših predsednika, kao čoveka koji je u posleratnom političkom životu Nemačke imao svoje korene i u njega bio integrisan. U periodu između 1949. i 1964. bio je u Bundestagu kao poslanik nemačkih demohrišćana (CDU), potom četiri godine ambasador pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu, a od 1968. do 1969. je čak neko vreme bio državni sekretar u tadašnjem Ministarstvu finansija. On je i nosilac jednog od najvećih nemačkih ordena (Bundesverdienstkreuz). To sve nam nije davalo povoda da se intenzivnije pozabavimo, njegovim životom i radom za vreme nacizma. Nažalost, mi to nismo uradili. Tako je došlo do toga ovu medalju, koju je on lično bio predložio kao predsednik Društva za Jugoistočnu Evropu između 1959 i 1965. godine, nazovemo njegovim imenom. On je potom trideset godina bio potpredsednik Društva. Dao je veliki pečat ovom društvu na njegovim počecima i donator je ove medalje.“

Tek kad se ovogodišnji dobitnik nagrade, Andreas Ernst, usprotivio da primi medalju, nagrada je dobila drugo ime. Da li će ovo ugroziti ugled Društva za Jugoistočnu Evropu?

Logo Südosteuropa Gesellschaft

„To mi je bilo žao. Mi smo naravno veoma zahvalni gospodinu doktoru Andreasu Ernstu, dopisniku Noje cirher cajtunga iz Beograda, što je odmah pristao da prihvati novinarsku nagradu‚ Društva, nakon što smo dan pre toga (petak, 8. februar) na moj predlog, jednoglasno doneli odluku da više ne koristimo ime Rudolfa Fogela ni u kakvom kontekstu ovog društva. U ponedeljak 11.2, uputili smo pismo na adrese svih 20 dosadašnjih dobitnika nagrade sa izvinjenjem. Osim toga, javno smo se izvinili za čitav slučaj, u formi saopštenja, koje sam ja sastavio i koje je objavljeno na internet-stranici. Bio je to kolektivni propust, to što nismo detaljnije istraživali. I to, mada je poslednjih godina, preko Gugla, relativno lako dobiti informacije o vremenu kada je Fogel bio deo propagandne mašinerije nacista.“

Da li sada očekuje optužbe?

„Optužbe su opravdane jer niko od nas u Društvu, a i niko od dosadašnjih dobitnika nagrade, nije detaljnije istražio ko je Rudolf Fogel. Još jednom ukazujem na to da je Društvo za Jugoistočnu Evropu odmah reagovalo na saznanja o tome ko je bio Rudolf Fogel i da je odmah ukinulo tu medalju. Osim toga, doneta je odluka da se ovo društvo intenzivno suoči sa sopstvenom istorijom. Prošle godine smo obeležili 60 godina postojanja društva i već smo dali naloge za intenzivno istraživanje prošlosti, ne znajući tada uopšte da bi to moglo da ima ikakve veze sa Fogelom. Osmog februara, na sastanku naših članova, doneli smo odluku da to suočavanje sa sopstvenom istorijom konkretizujemo i ubrzamo, tako da bismo, kao prvi korak, ove jeseni, otvorili jedan kolokvijum o istoriji Društva za Jugoistočnu Evropu. Dakle, uradili smo ono što smo morali da uradimo u ovako teškoj situaciji.“

Da li će ta grupa stručnjaka za suočavanje sa prošlošću Društva biti sastavljena po ugledu na Ministarstvo spoljnih poslova koje je angažovalo jednu nezavisnu komisiju istoričara koja se bavila istorijom te institucije?

„Suočavamo se svojom prošlošću. Pobrinućemo se za to da za kolokvijum bude spreman tekst koji će obuhvatiti saznanja do kojih smo došli, ali i pitanja na koja moramo da odgovorimo. Kao što sam već rekao, to je sve već započeto i pre ovog slučaja, a sada je samo ubrzano. Imamo istoričare u našem društvu i zamolili smo jednu petočlanu grupu da radi na ovome. Uključićemo i istoričare van društva, one koji su već objavljivali radove u vezi sa ovom temom. Jedan od njih je na primer dr Matijas Ber.“

Kada se mogu očekivati rezultati istraživanja?

„Prvi simpozijum će biti održan na jesen. Obimna istraživanja arhiva, koja su ovom slučaju neophodna, ne idu tako brzo i moraju biti temeljno pripremljena. Ovaj simpozijum služi za stvaranje pregleda onoga što znamo i što ne znamo. Zapravo, trebalo bi da konkretizuje pitanja koja su ostala otvorena.“

Da li će stručnjaci biti u stanju da prošlost Društva za Jugoistočnu Evropu analiziraju uz neophodnu neutralnost?

„Eksterni stručnjaci svakako, ali mislim da su i naši stručnjaci takođe veoma zainteresovani da o svemu ovome više saznaju. Ima tu više poglavlja: period do 1945. godine i naravno da mi znamo da su društva koja su nam prethodila, takođe imala ulogu u Trećem rajhu, naročito kod tzv. 'Analize neprijatelja'. Takođe znamo da je među osnivačima Društva za Jugoistočnu Evropu 1952. godine bilo ljudi iz društava koja su mu prethodila. O takvim ljudima koji su nastavili svoj angažman u Društvu za Jugoistočnu Evropu i naravno o njegovom razvoju od 1945. do njegovog osnivanja, ima malo publikacija. Tu predstoji naučno istraživanje. Ali mi sada počinjemo i potom ćemo odlučiti, šta će biti prioriteti: onoga čime ćemo se baviti mi, odnosno eksterni stručnjaci.“

Gernot Erler (SPD) je predsednik Društva za Jugoistočnu Evropu. Erler je od 1987 poslanik u Bundestagu, a u periodu od 2005. do 2009. bio je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.

Autorke: Jordanka Jordanova / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković