Erik Markvart: Nedopustivo nasilje i ponižavanje izbeglica na hrvatskoj granici | Evropa | DW | 09.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Erik Markvart: Nedopustivo nasilje i ponižavanje izbeglica na hrvatskoj granici

Nakon objavljivanja novih dokaza o nasilju prema izbeglicama na granici Hrvatske s BiH, nemački političar traži konsekventno delovanje EU. Ne sme se tolerisati kršenje zakona i ljudskih prava na spoljnoj granici EU.

Najnoviji izveštaji međunarodnog novinarskog istraživačkog tima, potkrepljeni obilnim dokazima, o nasiju prema migranata od strane hrvatske policije na granici sa BiH, nisu iznenađujući, kaže Erik Markvart u razgovoru za DW. On je član nemačke stranke Zeleni i portparol poslaničkog kluba Zelenih u Evropskom parlamentu (EP).

„Svatko ko je otvorenih očiju obilazio ta pogranična područja mogao je videti da se tamo sistematski koristi nasilje naspram izbeglica. Nije bila nikakva tajna da se njima ne samo uskraćuju njihova prava (na postavljanje zahteva za azil, nap. red.) , već da se krši i njihovo ljudsko dostojanstvo", kaže Markvart. On sam je o tome u više navrata izvestio poslanike u EP.

Ono što je sada novo je obilje dokaznog materijala koji je sada uzbudio ne samo evropske političare već i širu evropsku javnost.

„Godinama hrvatske vlasti negiraju sve optužbe i ono što se stvarno događa. Pokušavali su da diskredituju civilno društvo i nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava, tvrdili kako oni sarađuju s krijumčarima ljudi kako bi osporili njihova verodostojnost. Takva propaganda od strane hrvatskih vlasti sada više nije moguća", kaže Markvart.

Pritisak javnosti

Sada su dokazi međutim nesporni i više nije moguće negirati povrede zakona i načela pravne države u tim situacijama. To je uvidela i hrvatska vlada koja je preduzela prve korake: neki policajci su suspendovani, najavljuju se daljnje istrage.

Do sada su mnogi odvraćali pogled, najvažnije je bilo da izbeglice ne dolaze u Evropu. „No tu se ne radi o pogrešnom parkiranju. To su stvarno kriminalni postupci, tu se radi o zločinu protiv čovečnosti", naglašava evropski parlamentarac. Do toga je moglo doći jer pojedinim zemljama članicama EU nije na vreme stavljeno do znanja da se neće tolerisati sistematska kršenja zakona i prava.

Odogvorna i EU

Pritom, međutim, naglašava Markvart, ne treba kriviti samo hrvatsku stranu. „Ja ne verujem da Hrvati načelno imaju loše namere. To treba gledati u evropskom kontekstu. Naravno da sada ne treba štititi hrvatsku vladu ili lokalne vlasti, ali valja videti da su Evropska komisija i članice EU takvu praksu godinama finansirali", kaže poslanik Zelenih.

„Tako je, na primer, Nemačka Hrvatskoj na raspolaganje stavljala i terenska vozila i finansijska sredstva. Osim toga iz Nemačke se nisu mogle čuti reči kritike mada su optužbe protiv postupaka hrvatske policije već godinama poznati, i to ne samo od strane nevladinih organizacija, već i od strane institucija UN", kaže Markvart i dodaje: "Uveren sam da su i zemlje članice i Evropska komisija toga već odavno svesne, ali oni su pokrivali takvu praksu."

Za nemačkog i evropskog političara je jasno da „ukoliko Hrvatska želi da bude članica Šengenskog sporazuma, Evropska komisija ne može više zatvarati oči pred onime što se događa na spoljnih granicama EU." Markvart se nada da će pritisak javnosti sada biti dovoljno velik da se to više ne toleriše.

U kakvoj EU želimo da živimo?

Po njegovom mišljenju tu se radi o načelnoj odluci u kakvoj EU želimo da živimo. „To je takoreći odluka između dva tima: s jedne strane su oni koji se zalažu za načela pravne države, za vladavinu prava i za temeljne vrednosti EU. Na drugoj strani su oni koji to sve ne žele i negiraju."

Markvart ne poriče da postoji migrantski izazov na nivou Evrope, ali se izričito zalaže za to da se pitanje izbeglica i migranata koji žele u EU rešava u skladu s načelima poštovanja pravne države i ljudskog dostojanstva. „Temeljna prava se moraju poštovati", naglašava nemački političar.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu