Erdogan sateran u ćošak – pokazuje mišiće

Svako protiv svakog i svi protiv Islamske države (IS). Upravo to žele i džihadisti – zato su i izvršili krvave napade u Turskoj, smatra Kristijan Hake. Za penzionisanog stručnjaka za bezbednost Univerziteta u Bonu poruka je jasna: „Islamska država time kaže: mi smo jedina vodeća snaga na Bliskom istoku.“ U tom kontekstu se može čitati samoubilački napad u Surudžu kao i napad na turske graničare tokom vikenda. Kao odgovor na te napade, turska avijacija od petka napada položaje terorističke paravojske.

Računica IS

To je obrt dosadašnje politike konzervativne vlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Do sada se turska vlada držala po strani u borbama protiv IS. Jedan od razloga je što se IS bori protiv neprijatelja Turske: to su za Erdoganov AKP omraženi sirijski predsednik Bašar al Asad, kao i kurdske pešmerge i borci Radničke partija Kurdistana (PKK). Oni se decenijama bore za kurdsku državu koja bi u perspektivi trebalo da obuhvati i pogranični pojas Turske.

Stoga je Ankara mesecima čak pružala indirektnu pomoć teroristima Islamske države. Turska važi za glavnu tranzitnu zemlju džihadističkih regruta iz Evrope. I nekoliko stotina Turaka bori se na strani IS u Siriji i Iraku. Tri hiljade drugih članova IS manje ili više direktno podržavaju džihadiste iz Turske. I to je možda samo vrh ledenog brega, kaže Ferhad Sejder, direktor Centra za kurdske studije Univerziteta u Erfurtu. „Možda ih je mnogo više.“ Prema navodima turskih medija, povređeni borci IS čak se na račun države leče u turskim bolnicama. „Aktivna podrška nikada nije dokazana. Ali turska vlada do sada nije dirala IS“, kaže Sejder.

Uzdržanost Turske, dakle, bila je od koristi Islamskoj državi. Zašto su onda islamisti uvukli Tursku u konflikt? Poznavaoci prilika kažu da se IS ponovo rukovodi radikalnom vizijom o islamskom svetskom poretku. Svesno plaća cenu kako bi se ideološki pozicionirao protiv umerene verzije sunitske države – Turske pod vođstvom AKP. „Erdogan bi trebalo da bude razotkriven kao lakej Zapada“, objašnjava stručnjak za bezbednosna pitanja Hake. „Mora biti jasno da Turska ne može da bude alternativa IS.“

Erdogan nije imao izbora

Da li je AKP upala u zamku IS? S obzirom na unutrašnjopolitičku situaciju AKP nije imala drugog izbora, ocenjuje Ferhad Sejder. Već mesecima postoje velike napetosti između turskih bezbednosnih snaga i kurdskih nacionalista. Dva dana posle napada u Surudžu, članovi Radničke partije Kurdistana – koja u Turskoj važi za terorističku grupu – ubili su dva turska policajca.

„Erdogan je morao da preduzme akciju protiv obe grupe, sve drugo bi bilo označeno kao njegova slabost“, tumači Sejder taktiku režima u Ankari. Erdoganova računica je da je bolje svima pokazati mišiće, nego dozvoliti nestabilnost. Od parlamentarnih izbora početkom jula zemlja se nalazi u političkom vakumu. Vladajuća stranka AKP vlada bez većine, mnogi koalicioni pregovori su se izjalovili i sve ukazuje na nove izbore.

„Da Erdogan nije ništa preduzeo na novim izborima bi ubedljivo izgubio“. To, smatra Sejder, ne bi bila katastrofa samo za AKP: „Ona je, hteli ne hteli, jedina stranka koja je trenutno uopšte u stanju da vlada u Turskoj.“ Pozicije drugih stranaka su isuviše suprotstavljene. Političke i ekonomske posledice nedostatka političkog vođstva teško je i predvideti, kaže Sejder.

Zbog napete bezbednosne situacije bi na eventualnim izborima profitirao upravo Erdogan i njegov AKP. Sejder odbacuje špekulacije da Erdogan takvu situaciju svesno koristi ili da ju je čak sam isprovocirao. „To bi bilo isuviše riskantno. Da je IS kojim slučajem turskim vojnicima odrubio glave, Erdogan bi bio gotov.“