Erdogan bi da ućutka nemačku satiru | Izbor iz štampe | DW | 11.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Erdogan bi da ućutka nemačku satiru

Turska je zatražila od Nemačke da kazni satiričara Jana Bemermana zbog njegovih „uvredljivih stihova“ na račun predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Evo nekih reakcija na to u nemačkoj štampi.

„ZDF-NEO magazin Rojal“ – tako glasi naslov televizijske emisije čiji je autor poznati nemački komičar i satiričar Jan Bemerman (naslovna fotografija). On već godinama izvodi akcije koje izazivaju veliku pažnju javnosti i najčešće raskrinkavaju dvoličnost i licemerje medija i političara. Svojom najnovijom numerom je uskomešao političke krugove i doveo kancelarku Angelu Merkel u vrlo neprijatnu situaciju. On je, naime, u svom TV-magazinu objasnio gledaocima razliku između satire i vređanja – tako što je na primeru pesme o turskom predsedniku Erdoganu pokazao kako izgleda vređanje. Ogradivši se rečima kao što su: „ovo nije satira“ ili „ovo se ne sme“, Bemerman je izgovorio niz najgorih uvreda na račun Erdogana, služeći se slikama seksa, pedofilije i zoofilije. Postavljanje pomenute ograde je – makar i na infantilan način – bilo provokacija koja je satirički uokvirila stihove i oni tako više ne mogu da se tumače kao direktno vređanje turskog predsednika.

Ali, Turska je usmenom diplomatskom notom zatražila od nemačke da kazni Bemermana; pre toga se i kancelarka Angela Merkel distancirala od ovog komičara i rekla da su njegove reči sračunate da „svesno povrede“ (Erdogana). U situaciji u kojoj je dilom o izbeglicama Nemačka dovela sebe u potpunu zavisnost od Turske, Bemerman je pokazao da je „car go“ i u Turskoj i u Nemačkoj – a u nastavku beležimo i reakcije u nemačkoj štampi.

Badiše cajtung (Frajburg): „Verovatno će stvar biti okončana bez sudskog procesa. Bemermanove rimovane uvrede su bile suviše nategnute da bi zaista mogle da pogode stranog državnika.“

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Kancelarka je javno oštro reagovala na Bemermanovu pesmu koju je okarakterisala kao ono što je satira i bila: svesno povređivanje. Nije joj bilo milije da ćuti, ili da održi pledoaje o slobodi umetnosti i satire, već je pokazala podaničku poslušnost vladi čija joj je naklonost potrebna da se broj izbeglica u Nemačkoj ne bi povećao. Time je tako reći pozvala Ankaru da uruči Berlinu diplomatsku notu sa ciljem da se Bemerman kazni“.

Zidvest prese (Ulm): „Debate o granicama dobrog ukusa ne pomažu kada se radi o osnovnom pravu na slobodu mišljenja. Bemerman je svoje uvredljive stihove uveo najavom da želi da pokaže šta satira u Nemačkoj više ne sme – što je svesno prekoračivanje granice, i provokacija. Da bi izdejstvovala ustupke kada je reč o prihvatu izbeglica, kancelarka Angela Merkel je signalizirala turskom predsedniku da će mu progledati kroz prste to što on krši odredbe pravne države u svojoj zemlji. Skandalčić sa Bemermanom zato pruža i šansu. Merkelova bi mogla da na ovom primeru demonstrira šta je sloboda mišljenja: jedno od osnovnih prava – o kome se može diskutovati, ali koje ne treba bezrazložno kršiti.“

Kiler nahrihten (Kil): „Bemerman je sada kancelarki pokazao ogledalo. Angeli Merkel, koja izlaz iz krize sa izbeglicama traži baš u paktu sa Erdoganom koji gazi slobodu mišljenja i štampe. Upreti prstom u očigledne protivrečnosti u delanju kancelarke koja je od humanosti želela da napravi svoj zaštitni znak: to je obaveza satiričara – kada već u berlinskoj koaliciji to niko ne sme da učini.“

Fokus (Minhen): „Jan Bemerman je tako hteo. Njegov postupak je besprimeran – vapi za kaznom. Niko ne sme da vređa Redžepa Tajipa Erdogana, posebno ne jedan televizijski klovn. U redu, i turskom predsedniku ima ponešto da se zameri; on tlači opoziciju, preti nepodobnim sudijama, vrši pritisak na slobodu štampe. Ali, hej – sada se radi o važnijim stvarima! O izbegličkoj politici Angele Merkel, o jedinstvu CDU i CSU, o reizboru kancelarke svih nas. Izvinjenje Markelove i istraga protiv Bemermana su zato ispravni. Nažalost, u Nemačkoj mu prete samo bedne tri godine zatvora. To neće biti dovoljno da umiri Erdogana. Merkelovoj ostaje samo jedno rešenje: mora da izruči ovog satiričara Turskoj. Najbolje da ga povede sa sobom na sledeće putovanje u Ankaru. Sa lisicama na rukama. Pokloni domaćinima popravljaju raspoloženje. A ono je trenutno važnije od demokratije i ljudskih prava.“