Energija iz alternativnih izvora na BiH način

Boris Valjevac, direktor firme Bemind iz Banjaluke, jedan je od rjetkih bh. biznismena koji je prepoznao potencijal alternativnih energija, odnosno resursa koji se nikad ne mogu istrošiti. Ali, nije baš sve tako lako i jednostavno: Tehnologija je skupa i energija iz alternativnih izvora, bilo energija Sunca, vetra ili biomase je ekonomski neisplativa i nekonkurentna energiji dobijenoj iz klasičnih, prljavih izvora.

Preduzeće Bemind je, zajedno sa još tri firme iz Republike Srpske, uz podršku nemačkog Udruženja za tehničku saradnju (GTZ), formiralo klaster „Solar Group“ u Banjaluci. Žele da se bave iskorištavanje solarne energije. Iako je Valjevac svestan da se za sada to ne isplati, on je uveren da će solarna energija u budućnosti igrati sve veću ulogu i na ovim prostorima.

„Gledajući u budućnost, mislim da se danas jako isplati ulagati u alternativne izvore i pri tom ne mislim samo na solarnu energiju, nego i na energiju vetra i druge alternativne energije.“

Država nedovoljno angažovana

Uz podršku nemačkog GTZ-a, razvojne agencije grada Banja Luka i Vlade RS, klaster „Solar Group“ pokrenuo je pilot projekt postavljanja solarnih panela na jednu banjalučku osnovnu školu. Namera je da paneli zadovolje potrebu škole za toplotnom energijom i delimično za rasvetom. Projekat je mali i relativno jeftin, ali Valjevac je uveren da će on doprineti da ljudi shvate prednosti solarne energije.

Valjevac je svestan da vlasti RS i BiH moraju aktivnije da se uključe i kroz subvencije i olakšice motivišu firme i građane da u svoje objekte ugrađuju alternativne izvore energije. Takođe, oni računaju sa interesom EU i evropskih kompanija koje bi ulagale u BiH.

„Mi kao klaster smo direktno zainteresovani za poslovnu saradnju sa strateškim partnerima iz zemalja u okruženju i Evrope, koji su u području korišćenja alternativnih izvora energije odmakli mnogo dalje od nas.“

Nema novca za alternativnu energiju

U BiH postoji veliko nerazumevanje i nepoznavanje te oblasti, iz prostog razloga, jer instalacija solarnih sistema zahtijeva velike investicije. Međutim, dugoročno, to se veoma isplati jer se ne mora plaćati električna energija, koja je iz dana u dan sve skuplja.

Za grejanje vode u dvosobnom stanu potrebna je investicija od oko 3.000 evra. Energija se na solarnim panelima, koji se postavljaju na krovovima zgrada, stvara i leti i zimi, a nije potrebno da vreme bude stalno sunčano, dovoljno je da ima svetlosti. Zimi je ipak vodu potrebno dogrejavati jer paneli ne dobijaju dovoljno sunčeve energije. Na sličan način može da se proizvodi i električna energija, ali to zahteva i obimnija početna ulaganja.