Energetske ćelije

Energetske ćelije već se koriste u sistemima napajanja leptop kompjutera i u eksperimentalnim automobilima.Kada je reč o automobilima, osnovnu prepreku čini cena ćelije koja dostiže sto hiljada dolara, dok današnji motori te snage koštaju oko četiri hiljade dolara.Neke kompanije, uključujući Hondu, sada pokušavaju da naprave jeftiniju verziju najskupljeg dela energetske ćelije - membranu koja razdvaja gorivo - vodonik - na protone i elektrone.

Kalifornijska kompanija Polifuel našla je rešenje u alternativnom materijalu za membranu – ugljovodoniku, koji je upola jeftiniji od dosada korišćenog materijala fluora.

Membrana od ugljovodonika omogućava dobijanje veće količine struje po kvadratnom santimetru što znači da bi energetska ćelija proizvodila istu količinu struje kao ona sa membranom od fluora, ali bi bila manja i lakša.

Medjutim u Polifuelu upozoravaju da još ne mogu da naprave komercijalno upotrebljivu energetsku ćeliju, ali su se primakli tom cilju.

U kompaniji kažu da membrana od ugljovodonika deluje u većem rasponu temperature i da je zahvaljujući tome efikasnija. Medjutim, ostaje još niz problema koji moraju biti rešeni pre nego što počne proizvodnja automobila sa energetskim ćelijama.Na primer, proizvodnju i prenos hidrogena do benzinskih pumpi koje, istina, više neće biti benzinske.Molekuli vodonika tako su mali da bi pobegli kroz sadašnje pumpe za prirodni gas.I gas je toliko lak da se mora sabiti pod ogromnim pritiskom da bi cisterna prevezla više od nekoliko kilograma, što - opet - iziskuje skuplje pumpe i rezervoare.

Trenutno, u eksperimentima se najčešće koristi membrana od fluora kompanije Dipon pod imenom Nafion.

Nafion propušta dovoljnu količinu protona da se dobije šest i po kilovata struje.Za pokretanje automobila potrebno je 50 do 75 kilovata.

Honda na putevima Kalifornije ima 12 eksperimentalnih automobila sa energetskim ćelijama sa membranom od ugljovodonika.Minimalna temperatura na kojoj funkcioniše takva membrana je minus 18 stupnjeva Celzijusa.Membrane od floura na toj temperaturi proizvode veoma malu količinu električne energije.

Membrana od ugljovodinika je bolja i na visokim temperaturama - efikasna je gotovo do tačke ključanja, što nije slučaj sa fluorom.To je važno, jer energetska ćelija stvara visoku temperaturu.Medjutim, neki stručnjaci upozoravaju da u slučaju da voda predje u paru, para će napraviti rupu u membrani i od energije više nema ništa.

Očigledno, do automobila na energetsku ćeliju, ma kako gorivo bilo čisto, sveprisutno i jeftino još je dug put.