El Čapo je mit, pravi gospodari kokaina rade dalje | Politika | DW | 20.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

autorski tekst

El Čapo je mit, pravi gospodari kokaina rade dalje

Jedan narko-bos će na doživotnu robiju. Ali suđenje u Njujorku se nije ni dotaklo pravog pitanja – ko pomera drogu svetom i obrće milijarde. Za DW piše Anabel Hernandez, čuvena meksička novinarka koja istražuje ovu temu.

Skica iz sudnice: El Čapo (desno) na izricanju presude

Skica iz sudnice: El Čapo (desno) na izricanju presude

Svet je u sredu obišla vest o presudi protiv meksičkog narko-bosa Hoakina Guzmana Loere, poznatog kao El Čapo. Među većinom od ne tako brojnih i dobro upućenih posmatrača ovog procesa raširilo se zadovoljstvo: El Čapo je osuđen na doživotnu kaznu plus trideset godina zatvora, a trebalo bi da vrati 12,6 milijardi dolara koliko je navodno stekao tokom dve decenije kriminalne karijere.

„Proces veka“ praćen je kao TV novela. Nema sumnje da je suđenje bilo najpoznatije svoje vrste, zahvaljujući medijima i društvenim mrežama.

Malo je ironično što je na kraju El Čapo ipak postao svetski poznat. O tome je sanjao još otkako je sa sedam godina morao da napusti školu kako bi pomagao ocu u ilegalnom uzgoju droge u meksičkoj saveznoj državu Sinaola. Ali, verovatno je drugačije zamišljao svoju slavu.

Novinarka Anabel Hernandez

Novinarka Anabel Hernandez

Tri meseca je sedeo na optuženičkoj klupi u Bruklinu, Njujork. Prvo je zatočen u hladnu ćeliju bez ikakvih popusta. Slušao je kako četrnaest bivših partnera, podređenih i čak njegova bivša ljubavnica i meksička kongresmenka pričaju bizarni istorijat prepun nasilja, osvete i surovosti.

Advokati su naložili El Čapu da ćuti jer bi svaka reč samo pogoršala njegove izglede. Poslednje reči koje je čuveni narko-bos izgovorio pre izricanja presude takođe nisu bile posebno slavne: „Ovde nema pravde“, rekao je i požalio se na „neljudski tretman“ u zatvoru. „Sjedinjene Države nisu ništa bolje od bilo koje druge korumpirane zemlje“, žalio se.

To je dakle bio kraj i vrhunac jednog mita koji su stvorile vlasti u SAD i Meksiku, a mediji ga proneli širom sveta. Priča o seljaku iz planina Sinaloe, genijalnom kriminalnom umu neuporedivog šarma, čoveku koji jedva zna da čita i piše pa je ipak postao jedan od najbogatijih ljudi sveta. Dejvid Kioperfild kokaina koji pucne prstima i droga nestane na jednom kraju sveta da bi se pojavila na drugom.

Sve to uz pomoć malog broja saučesnika, ali i nekih visokih državnih službenika iz sistema bivših predsednika Meksika Felipea Kalderona i Enrike Penje Nijeta. Tu je bio i bivši visoki funkcioner tajne službe Đenaro Garsija Luna u čijem su slučaju iskazi svedoka ostali tajni.

Pravo pitanje nije ni postavljeno

Od početka procesa je američki sudija Brajan Kogan stavio veto na ispitivanje pojedinosti koruptivnog sistema kartela iz Sinaloe u Meksiku i van njega. Nije meksička vlast na optuženičkoj klupi, rekao je Kogan u novembru na saslušanju zatvorenom za javnost – ja sam ipak pribavila transkript.

Prema Koganu, valjalo je samo razjasniti da li je Guzman Loera kriv za deset zločina koji mu se stavljaju na teret: proizvodnja i međunarodno rasturanje droga, pranje novca, upotreba vatrenog oružja i tako dalje.

Ali kako se uopšte mogu objasniti zločini El Čapa i njihove posledice ako se ne priča o korupciji u Meksiku i šire? O korupciji koja je baronu droge i mnogim drugima omogućila da izvoze narkotike po celom svetu? Kako objasniti da kartel nekažnjeno zarađuje milione dolara za svaku tonu droge, a da ne pomenemo pravni sistem koji omogućava da se prljav novac opere? Kako objasniti to što kartel Sinaloa i dalje igra ulogu u globalnoj trgovini drogom iako je El Čapo već dve godine u strogom zatvoru u Njujorku?

Posle četrnaest godina istraživanja o istorijatu, strukturi i načinu rada Sinaloe dobro znam da je pozadina daleko dublja i kompleksnija nego što nam se predstavlja svođenjem procesa na El Čapa.

El Čapo u pratnji policije 2017. u Sijudad Huarezu

El Čapo u pratnji policije 2017. u Sijudad Huarezu

Prema Institutu za analizu odbrane, jednom trustu mozgova koji savetuje američko Ministarstvo odbrane, El Čapov kartel je zastupljen na 80 odsto zemljine kugle: na celom američkom kontinentu, u zemljama poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Holandije, Španije, Nemačke, na zapadu Afrike, u metropolama Indije i Kine, pa sve do Australije i Novog Zelanda.

Teritorijalna zastupljenost kartela i impresivne količine novca iz trgovine drogom zahtevaju da se stvar posmatra drugačije.

Prema jednom knjigovođi, čije je svedočenje u ovom procesu prošlo maltene ispod radara, kartel u Kolumbiji, Peruu i Boliviji kupuje kilogram kokaina za 2.500 dolara. Isti kilogram u Meksiku ima velikoprodajnu cenu od 15.000 dolara. Četvrtina ili petina tržišne cene dovoljne su da pokriju bruto-troškove proizvoda, uključujući transport. Ostalo je profit. Gde god da kilogram kokaina završi na ovom svetu, kartel je dobar 300 do 400 odsto nabavne cene.

Brojke su interesantnije kada kilogram droge putuje dalje. U Los Anđelesu se na veliko prodaje za 20.000 dolara, u Čikagu za 25.000, Njujorku za 35.000 dolara. U Italiji to ide do 55.000 dolara, a u Australiji do čak 140.000.

Pet punjača i tri telefona

Ovaj posao sveprisutnim čine pare, a ne kriminalni talenat El Čapa. Da li iko ozbiljan može da poveruje da se poslovni model sa ovakvim maržama može zaustaviti tako što smestite Guzmana Loeru u zatvor? Šta će biti sa ovim profitima onda? To je pitanje na koje je trebalo da odgovori proces protiv El Čapa. Ali niko na to ne želi da odgovori.

Brojeve treba staviti u vezu sa najčuvanijim tajnama meksičke vlasti: koliko je nekretnina, firmi, bankovnih računa, nakita i keša zaplenjeno od Hoakina Guzmana Loere, njegove familije ili bliskih osoba od 2006. do kraja prošle godine? Dakle u vreme šestogodišnjih mandata predsednika Kalderona i Nijeta koji su najavljivali „snažan“ i „nemilosrdan“ rat protiv trgovine drogom?

El Čapo je postao mit

El Čapo je postao mit

Tražila sam da mi, na osnovu meksičkog zakona o transparentnosti, nove vlasti levičarskog predsednika Lopeza Obradora dostave ove podatke. Oni su odbijali pozivajući se na istragu koja je u toku i nacionalnu bezbednost.

Na kraju sam ipak dobila podatke. Odgovor glasi: zaplenjena su tri ručna sata, jedna parcela, pet komada vatrenog oružja, 171 patrona, pet punjača, jedan računar i tri mobilna telefona. Smešan spisak i njegovo sramotno držanje u tajnosti govore za sebe.

Velika igra moći u obliku trgovine tonama droge u Sjedinjenim Državama i drugde nastaviće se i bez Guzmana Loere. Pravi gospodari igraju dalje. Hoakin Guzman Loera je samo šahovska figura u ovoj partiji.

Presuda protiv El Čapa iz Njujorka izazvaće u javnom mnjenju varljivi osećaj pravde. Ali neće zaplašiti ni one koji odlučuju da budu šrafčići nepregledne mašinerije međunarodne trgovine drogom, a kamoli istinske bosove i druge velike profitere sistema. El Čapo nije jedan od njih. Glavni krivci nisu u zatvoru.

*Novinarka i autorka Anabel Hernandez, 1971, godinama istražuje i piše o narko-kartelima i korupciji u Meksiku. Nakon više pretnji smrću napustila je domovinu i sada živi u Evropu. Ove godine ju je DW odlikovao Nagradom za slobodu govora.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android