Ekstremna levica – šta je to? | Politika | DW | 12.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Ekstremna levica – šta je to?

Neredi tokom samita G20 u Hamburgu skrenuli su pažnju javnosti na levo-ekstremnu scenu u Evropi. Koliko je ona kompaktna i koje su njene specifičnosti? Pokazalo se da je taj fenomen nepoznanica čak i vlastima.

Koliko ima levih ekstremista u Evropi?

Tačnih podataka nema. Jedan od razloga leži u činjenici da je desno-ekstremni politički spektar mnogo bolje istražen nego levi. Nemiri u Hamburgu pokazali su da postoji mreža levo-radikalnih aktivista preko koje se koordiniraju akcije. Ali Evropol ne zna gotovo ništa o tim mrežama. U Nemačkoj se broj levih ekstremista procenjuje na oko 28.500, od čega se 8.500 smatra nasilnim. Slično jaka levo-ekstremna scena postoji i u Italiji, Švedskoj ili Grčkoj. Nasilje inspirisano levo-ekstremnom ideologijom uočava se i u centrima građanskog života poput Ciriha ili Berna.

Da li se nasilje levog spektra pojačava?

Poneke indicije govore u korist toj tvrdnji. Najnoviji izveštaj Evropola o terorizmu beleži u 2016. „nagli porast“ levo-ekstremnih krivičnih dela u poređenju s 2015. Ove godine neredi oko samita G20 u Hamburgu mogli bi da utiču na statistike. U oči upada i nehomogenost levog spektra. Osobe koje pripadaju organizovanim levim pokretima s jasnim političkim ciljem, mnogo su ređe počinioci izgreda od osoba iz tzv. anarhističkog spektra, stoji u izveštaju Evropola.

Pogledajte video 00:49
Trenutno na programu
00:49 min

Vodenim topovima na demonstrante

Koliko ima podvrsta levog ekstremizma?

U Evropi deluje zbunjujuće veliki broj različitih levo-ekstremnih grupacija. Ipak, stručnjaci ih dele na sledeće glavne grupe: komunisti koji slede učenja Marksa i Lenjina, anarhisti i pripadnici tzv. autonomnih grupa koji se uglavnom povezuju s centrima poput „Crvene Flore“" u Hamburgu ili „Slobodnom državom Kristijanijom“ u Kopenhagenu.

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova polazi od toga da broj komunista opada. Ministarstvo za porast nasilja optužuje tzv. autonomne grupe. Neke od njih, poput „Revolucionarnog fronta“ iz Švedske ili „Zavere vatrenih ćelija“ iz Grčke, sebe doživljavaju kao „odbrambene snage“ naspram desno-ekstremnih grupa.

Ideološka pozadina svim tim grupacijama jeste odbacivanje „kapitalističkog sistema kao takvog“. Za leve ekstremiste kapitalizam nije samo puko ekonomsko uređenje, već temelj „hijerarhijsko građanskog sistema ugnjetavanja“. Kapitalizam je, smatraju, osim toga odgovoran i za oblike socijalne nepravde poput nedostatka stambenog prostora, ali i za ratove, desni ekstremizam, rasizam i uništavanje životne sredine. Ipak, mnogima ideološka pozadina nije potrebna kako bi se uključili u nerede. Prema kratkoj anketi koju je među demonstrantima u Hamburgu sproveo nemački ogranak časopisa „Vajs“, većina njih nije upoznata s osnovnim informacijama o grupi G20 protiv koje su protestovali.

Hamburg Plünderungen bei Krawallen G20 Gipfel

Tragovi divljanja u Hamburgu

Za šta se levi ekstremisti optužuju?

Spektar krivičnih dela je širok: od nanošenja materijalne štete, recimo kroz šaranje grafitima, pa do ubistava. Pripadnici „Zavere vatrenih ćelija“ optuženi su da su odgovorni za smrt dvojice pripadnika desno-ekstremne organizacije „Zlatna zora“ 2013. Ista ta grupa preuzela je i odgovornost za pismo-bombu koje je poslato nemačkom ministru finansija Volfgangu Šojbleu. Švedski levičari su na internetu objavili video-snimak na kojem sekirama uništavaju sedište jedne desno-ekstremne organizacije. Evropol je ujedno zaključio da su u Nemačkoj levi ekstremisti odgovorni za paljenje mnogih policijskih automobila. Slična situacija s paljenjem automobila (pogotovo luksuznih), ali i banaka i ostalih „simbola kapitalizma“, zabeležena je i širom Evrope. Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova ukazuje istovremeno i na „porast spremnosti na nasilje“ naročito prema policajcima i pripadnicima suprotstavljenih političkih grupa. Nasilnici po pravilu biraju legalne i mirne proteste da na njima izazovu nerede.

Koje su posledice divljanja u Hamburgu?

Direktna posledica izgreda u Hamburgu početkom jula jeste ta da će ljudi biti dodatno senzibilizovani za nasilje koje dolazi s levice. Nemački političari pokrenuli su inicijativu za stvaranjem jedinstvene evropske baze podataka s levo ekstremnim nasilnicima. Iz Evropola poručuju da bi stvaranje takve datoteke moglo da ide brže od očekivanog jer projekat „Delfin“ već sada omogućava razmenu informacijama o levo i desno motivisanim krivičnim delima.

DW.COM

Audio i video