Ekologija - da, ali ne u mom dvorištu | Mozaik | DW | 10.02.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ekologija - da, ali ne u mom dvorištu

Nemačka priprema ogroman infrastrukturni projekat: dalekovod koji bi energiju dobijenu od vetra i mora na severu, prenosio kroz čitavu zemlju. Pitanje je sao kuda će prolaziti „žice“.

Projekat koji je u planu se već zovu „okosnicom energetske revolucije“ koja teži energiji iz obnovljivih izvora. Pokazalo se da nije dovoljno samo sagraditi vetroelektrane – problem je i u tome što je sistem dalekovoda u Nemačkoj pogrešno je postavljen.

Naime, energetska mreža u toj zemlji dugačka je gotovo milion i 800.000 kilometara, od čega je oko 35.000 kilometara visokonaponskih dalekovoda. Ali oni su postavljeni tako da prenose električnu energiju iz termoelektrana koje su građene tamo gde ima i uglja, a to je obično bilo na zapadu ili jugozapadu zemlje. Tu onda dolaze i atomske elektrane koje su mogle da se grade praktično bilo gde ako je tamo prolazila reka s dovoljno vode, ali koje bi sad trebalo definitivno da budu isključene iz strujne mreže.

Termoelektrane su se gradile tamo gde ima uglja, jer je ugalj teže i skuplje prenositi nego električnu energiju. Ali tamo se gotovo ne isplati ulagati u energiju vetra.

Termoelektrane su se gradile tamo gde ima uglja, jer je ugalj teže i skuplje prenositi nego električnu energiju. Ali tamo se gotovo ne isplati ulagati u energiju vetra.

Energija vetra

Proizvodnja ekološke struje od energije vetra najviše se isplati na severu Nemačke gde je veoma vetrovito, naročito nad Severnim morem, i gde u stvari i nema „energetskog autoputa“ koji bi tu energiju doveo do potrošača. Zato se planira novi, snažni dalekovod jednosmerne struje dug 800 kilometara koji bi sa severa vodio na jug.

To je zapravo samo kičma opsežnog plana koji obuhvata 36 projekata, jer ni ta glavna linija nije dovoljna. Predviđa se ukupno 2.800 kilometara dalekovoda, kako nadzemnog, na nosačima visokim i po 70 metara, ili, ako se to baš nikako ne može izbeći, mnogo skupljim podzemnim električnim vodovima. Sve to nije nekakva daleka budućnost: već 2022. glavni ogranak tog dalekovoda nazvanog „Sued.Link“ trebalo bi da bude pušten u pogon uz trošak koji se procenjuje na deset milijardi evra.

Kako vreme odmiče, četiri koncerna, „Tennet“, „Amprion“, „50Hertz“ i „TransnetBW“, su protekle sedmice konačno predstavili i koncept izgradnje tog dalekovoda, drugim rečima, kuda će otprilike ići ta „žica“ kroz Nemačku. I tu se odjednom podigla prašina jer, koliko god da su i političari i mnogi građani gorljivi zagovornici zaštite okoline i ekološke energije, tako se naglo menjaju i mišljenja kada se čuje da bi taj snažni dalekovod trebalo da prolazi direktno preko nečijeg polja ili livade.

S druge strane, na Severnom moru i na livadama severa Nemačke, vetar gotovo neprestano duva, ali nema dalekovoda koji bi energiju vodio do gusto naseljenih područja juga i zapada Nemačke.

S druge strane, na Severnom moru i na livadama severa Nemačke, vetar gotovo neprestano duva, ali nema dalekovoda koji bi energiju vodio do gusto naseljenih područja juga i zapada Nemačke.

Stub dalekovoda na mojoj livadi?

U osnovi, pokušavaju se zaobići naseljena mesta i naročito škole i bolnice, ali s obzirom na gustinu naseljenosti Nemačke, jednostavno nije moguće da taj dalekovod nekome neće prolaziti gotovo „preko dvorišta“. Na kraju je ispalo da je najglasniji protivnik tog projekta upravo savezna država koja bi od njega trebalo da ima najviše koristi, najjužnija Bavarska.

Ali to je savezna država s intenzivnom poljoprivredom, a 450 kilometara dugačak ogranak koji vodi od Lauhsteta (u saveznoj državi Saksonija-Anhalt) skroz kroz Bavarsku, do Majtingena, svakako mora da prolazi preko brojnih oranica i blizu naseljenih mesta. Bavarci su i ranije uspevali da protestima ometu izgradnju mreže dalekovoda, tako da se i kod ovog ekološkog „energetskog dalekovoda“ može očekivati slično.

Pored toga, u Bavarskoj su ovog marta i izbori za tamošnji parlament, a lokalni ogranci vladajuće Hrišćansko-socijalne unije (CSU) dobro znaju da će im poljoprivrednici zagorčati život ako se i oni ne usprotive dalekovodu. Ipak, neki od argumenata koji se čuju u Bavarskoj teško se mogu olako svrstati u demagogiju i puki lov na glasove birača.

„Da li nam to zaista treba?“

Motivi Zehofera možda se kriju i u predstojećim izborima, ali reakcije su i više nego burne.

Motivi Zehofera možda se kriju i u predstojećim izborima, ali reakcije su i više nego burne.

Naime, upravo predloženi plan trase dalekovoda je pogođenim građanima i opštinama dao vrlo malo vremena da uopšte nešto urade. Praktično već do ovog leta trebalo bi da bude fiksirana glavna trasa i, ako je baš potrebno, ona bi mogla da se pomeri levo ili desno najviše petnaestak kilometara. Građani koji su čitavog života štedeli da bi sagradili porodičnu kuću i koji su tek nedavno saznali da će par stotina metara od nje sada da prođe dalekovod, dobro znaju da od takvih „korekcija“ ne mogu mnogo da očekuju. Jer, ako neka opština i zatraži da trasa prolazi istočnije, opština do nje možda će da zatraži da ona prolazi zapadnije. Zato je najverojatnije da će dalekovod proži upravo onuda kuda je i sada planiran.

Iako sam taj kratak rok za javnu raspravu nije baš za pohvalu, postoji još jedan ozbiljan argument za protivljenje Bavarske. Naime, ekologija se ne svodi na lepe vetroelektrane koje se vrte tamo negde na pučini Severnog mora. Ona podrazumeva i uređaje koji troše manje energije, ponašanje potrošača koji više štede zbog sve većih računa za struju... Na kraju se zaista pokazalo da potražnja za električnom energijom ne raste onoliko koliko bi se možda moglo očekivati.

Zato se i predsednik bavarske pokrajinske vlade Horst Zahofer (CSU) zalaže za moratorijum na taj ogromni infrastrukturni projekat, bar dotle, dok ne bude bilo sigurno da je on Nemačkoj uopšte potreban. Ali to nećkanje Bavarske izazvalo je pravu buru protesta u čitavoj zemlji. Naravno da su najglasniji protivnici mišljenja Bavarske koncerni koji bi trebalo da grade taj dalekovod, jer, da tako kažemo, oni imaju najmanje deset milijardi razloga da se zalažu za tu „ekološku revoluciju“.

Drvlje i kamenje na Bavarsku

I iz Evropske unije stiže zahtev Nemačkoj da se „što pre“ upusti u taj projekat koji će je koštati najmanje deset milijardi evra.

I iz EU se čuje zahtev Nemačkoj da se „što pre“ upusti u projekat koji će je koštati najmanje deset milijardi evra.

I iz EU se čuje zahtev Nemačkoj da se „što pre“ upusti u projekat koji će je koštati najmanje deset milijardi evra.

Ali i političari su se okomili na Bavarsku i tu padaju zaista teške reči. Tako je političar stranke Zelenih Anton Hofrajter, Zahofera nazvao „kukavičkim populistom“, a i političar socijaldemokrata i ministar privrede Severne Rajne Vestfalije Garlet Diun smatra da Bavarska tu igra „dvostruku igru“. Naime, kada se tamo negde 2018. pokaže da postojeći sistem dalekovoda ipak neije dovoljan, onda će Minhen da zatraži da se atomske elektrane ipak ostave u pogonu duže nego što je bilo predviđeno pa zato Zahofera i naziva „energetskim gubitnikom“.

Isto tako, i nemačka državna agencija za snabdevanje električnom energijom smatra da „nema potrebe“ korigovati postojeće planove izgradnje nove trase dalekovoda. Oglasio se i Brisel, tačnije komesar za energetiku, Ginter Etinger, inače Nemac, koji „ne razume“ oklevanje Bavarske i smatra da je izgradnja te trase „neophodna i to što pre“.

Autor: Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković