Ejup Ganić u potpunoj izolaciji

Zahtevom Velikoj Britaniji za izručenjem Ejupa Ganića Srbija je već postigla željeni efekat, jer će protiv Ganića biti pokrenut sudski postupak ma kojoj zemlji bio izručen. Kako bi predupredili Ganićevo izručenje Beogradu, nadležni u BiH veruju da moraju da dokažu da pravosudne institucije te zemlje vode istragu u slučaju „Dobrovoljačka“.

BiH pokrenula proceduru za izručenje

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić kaže da je procedura za izručenje Ganića BiH već pokrenuta, uz dostavu odgovarajuće dokumentacije „koja potvrđuje da se u Tužilaštvu BiH vodi istraga o slučaju 'Dobrovoljačka' u kojem je Ganić jedan od osumnjičenih“.

U BiH je sve veći broj onih koji se pribojavaju da bi Ejupa Ganića mogla da zadesi sudbina Ilije Jurišića. Ono što pravni tim BiH posebno brine jeste činjenica da „civilizovana Velika Britanija krši Ganićeva ljudska prava držeći ga u najstrožoj izolaciji“, kaže za Dojče vele Ganićev advokat Damir Arnaut:

„Gospodin Ganić, od ponedeljka, kad je uhapšen, nema pristup ni svojim advokatima, ni našoj ambasadorki niti svojoj familiji. Nalazi se u potpunoj izolaciji što je neverovatno za bilo koju zemlju i to je neverovatan diplomatski incident.“

U nastavku:

Alakaj: Očekujemo fleksibilnost Srbije

Ugroženi odnosi BiH i Srbije

Slučaj Ganić preti da ugrozi odnose BiH i Srbije jer Beograd svojim zahtevom Velikoj Britaniji dovodi u pitanje međudržavni sporazum o izvršavanju sudskih odluka koji su dve države potpisale krajem prošlog meseca. Ministar pravde BiH Bariša Čolak pojašnjava odredbe tog sporazuma:

„U Sporazumu jasno stoji da je, u slučajevima krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog humanitarnog prava, merodavno državljanstvo i prebivalište, bilo da se radi o osumnjičenoj, optuženoj ili okrivljenoj osobi.“

Alakaj: Očekujemo fleksibilnost Srbije

Uprkos činjenici da je Interpol na preporuku Haškog suda zbog nedostatka valjanih dokaza obustavio prvobitno raspisane poternice Srbije, slučaj „Dobrovoljačka“ ponovo se našao u prvom planu. Takav odnos Srbije prema tom slučaju osudio je i ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj:

„BiH i Srbija potpisale su određene sporazume i takve stvari ne doprinose jačanju saradnje, naprotiv. Mislim da tu Srbija treba da pokaže fleksibilnost i mi to očekujemo s njene strane.“

Srbija svoj zahtjev temelji na pravilu humanitarnog ratnog prava prema kojem je svaka država dužna da goni počinioce ratnih zločina, bez obzira na mesto gde su počinjeni. Eksperti tvrde da, ukoliko dve države istovremeno traže ekstradiciju, prioritet ima ona na čijoj je teritoriji počinjeno krivično delo koje se osumnjičenom stavlja na teret.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković