Ebola – bolest siromaštva i štednje | Izbor iz štampe | DW | 24.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ebola – bolest siromaštva i štednje

Ebola se širi u Zapadnoj Africi, a pomoć iz inostranstva, pre svega iz Evrope, stiže prekasno, smatraju komentatori nemačkih dnevnih listova - i kritikuju slabo finansiranje zdravstva u pogođenim zemljama.

„Pomagači moraju da bespomoćno gledaju kako se ebola eksplozivno širi“, piše list Vestfalen blat: „Pre svega u siromašnim zemljama Liberiji i Sijera Leoneu pomoći jednostavno nema dovoljno. Ambulantne stanice koje po zapadnim merilima ionako ne mogu da se nazovu klinikama – prepune su. Pred njihovim vratima se gomilaju inficirani ljudi; mnogi umiru u mukama. Jer, ne nedostaju samo prostorije. Nema ni novca za lekove. Nema zaštitne odeće. Sve jasnije izbija na videlo da je zapadni svet potcenio ovu epidemiju ebole. U prošlosti su to bile prostorno i vremenski ograničene epidemije sa relativno malim brojem žrtava. Sada je ta bolest pogodila i region u kome je ranije nije bilo. Zbog neznanja, siromaštva i ukorenjene tradicije, virus se veoma brzo širi. Samo bi jedna velika i bogato finansirana akcija mogla da pomogne odupiranju katastrofi. No, Zapadna Afrika i tamošnji ljudi sa svojim problemima kao da su previše udaljeni.“

Miteldojče cajtung smatra da je „to što Zapad sada odlučno preduzima mere – neophodno. To je zapovest ljudskosti. Pogođene zemlje ne mogu da se same rvu sa situacijom. Nemačka mora da preuzme veću međunarodnu odgovornost – to odgovara i retorici vlade. A pre svega je u interesu Zapada. Ako se zaraza i dalje bude širila, humanitarni troškovi će biti sve veći. Stručnjaci ne isključuju mogućnost da virus mutira i jednog dana ugrozi i Evropu. Što manje Zapad danas pomaže, tim više će morati da pomaže sutra. To je brutalni nauk krize – i pravi primer globalizacije.“

List Handelsblat prenosi da je zbog „premalo medicinskog osoblja, premalo bolesničkih kreveta i preopterećenog zdravstva u pogođenim zemljama, situacija u zemljama pogođenim zarazom - katastrofalna. A biće i gore. Već sada moramo računati sa hiljadama inficiranih nedeljno. Do početka novembra bi moglo biti zaraženo više od 20.000 ljudi – piše u studiji Svetske zdravstvene organizacije i londonskog Imperijalnog koledža. […] I dok je nad epidemijom u Nigeriji i Senegalu uspostavljena kontrola, u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu je stanje potpuno haotično. […] To što se ebola tako brzo širi, prema mišljenju istraživača, nije posledica biološkog sastava njenog izazivača. Za to je, smatraju oni, kriva zapravo prekogranična razmena ljudi kao i loše stanje zdravstvenih sistema u najteže pogođenim zemljama.“

Zidojče cajtung piše da je ova epidemija „račun za apsurdnu štednju“ i podseća da je organizacija „Lekari bez granica“ još na proleće upozorila da je zaraza van kontrole. I pored toga, Svetska zdravstvena organizacija je tek početkom avgusta proglasila međunarodnu kriznu situaciju a mobilizacija međunarodnih pomagača za pogođene zemlje Zapadne Afrike se dugo posle toga odvijala vrlo sporo. „Ne mogu sve katastrofe da se izbegnu, i nije Svetska zdravstvena organizacija jedina koja je dugo potcenjivala razmere ove zaraze. No, činjenica da je ona poprimila takve razmere, posledica je davno poznatih slabosti organizacija UN koje se bave zdravljem. Poziv upomoć generalne direktorke SZO Margaret Čen – koja je upozorila da su toj organizaciji potrebne hitne reforme – upućen je pre tri godine. Ali, tekući proces reforme te organizacije je farsa i baš kao i reakcija na ebolu zaslužuje etiketu na kojoj piše: premalo – prekasno. SZO danas više nego ikada zavisi od ažurnosti zemalja koje uplaćuju doprinos, kao i od privatnih donatora poput Fondacije Bila i Melinde Gejts. To se negativno odrazilo na nezavisnost organizacije i na njenu sposobnost da se pouzdano bavi svojim osnovnim zadacima.“

„Treba reći i da u osnovne zadatke SZO ne spadaju operativne krizne intervencije. To bi probilo njen budžet koji trenutno iznosi 1,5 milijardu evra godišnje. SZO je agencija koja postavlja norme i savetuje svet. Ona izdaje preporuke – od planova vakcinisanja, preko dojenja dece, pa sve do zdravlja na radnom mestu. Te preporuke odražavaju međunarodni konsenzus stručnjaka visokog ranga; koriste ih kako vlade pojedinih država tako i međunarodne organizacije.“

Reklama