E-cigareta je još uvek mačka u džaku

DW: Da li su e-cigarete dobra alternativa za zagrižene pušače?

Martina Pečke-Langer: Za one koji mnogo puše – i očajni su zbog toga što ne mogu da prestanu – e-cigareta svakako predstavlja dobru alternativu. To je jasno kao dan. Električna cigareta zaista smanjuje rizike u odnosu na miks otrova koji se nalaze u duvanu.

Samo smanjivanje rizika? Dakle ni e-cigarete nisu bezopasne?

Ljudi koji redovno puše e-cigarete upravo učestvuju u dugoročnom eksperimentu sa neizvesnim ishodom. Još ne znamo kako će se ovakvo pušenje na duže staze odraziti na bronhije, posebno kod onih koji su ranije pušili klasične cigarete. Još je rano za prognoze.

Koji sastojci e-cigarete mogu biti štetni?

Tečnost koja se uvlači i stvara paru je mešavina hemikalija u kojoj su sredstva za konzerviranje, propilen glikol, aromatični sastojci i – po želji – nikotin. Kvalitet ove tečnosti nije najbolji. Postoje nečistoće, čak i supstance koje izazivaju rak, to već dokazuju pojedine studije. Najpre se taj kvalitet mora poboljšati, proizvodi ne smeju sadržati opasne hemikalije.

Kakve su to hemikalije koje mogu izazvati rak?

Formaldehid, acetaldehid, akrolein… tu su i nikl i hrom, teški metali koje nalazimo u e-cigaretama. Oni nisu planirani, ali to su nečistoće koje nastaju prilikom procesa proizvodnje. Ove godine će recimo u nemačkom zakonodavstvu biti usvojena pravila EU o duvanskim proizvodima. Tu mora da se nađe i zapovest o čistoti (izraz koji se u Nemačkoj koristi za spravljanje piva, prim. red.) e-cigareta. To će svakako pogodovati konzumentima.

Da li bi tada e-cigareta postala bezopasna?

To možemo da tvrdimo samo u slučaju kratkotrajnog korišćenja. Na duže staze se traži oprez. Jer još ne znamo kako se na ljudsko telo održava duboka i česta inhalacija pare – pušači to rade od 100 do 200 puta na dan. Ne znamo kako će hemikalije dugoročno delovati na bronhije. Za sada nema studija i nema podataka. Mi u Nemačkom centru za istraživanje raka ne izvodimo ova istraživanja, ali ih u svetu već ima. Verujem da će uskoro biti i prvih rezultata. Tematikom se bave pre svega laboratorije iz SAD i Azije.

Postoje li uopšte dobre i loše e-cigarete?

Da, ima ogromnih razlika. Neke su mnogo bolje za potrošače, recimo imaju detaljnu deklaraciju sastojaka koji se inhaliraju i upozorenja na pakovanjima. Takođe, postoje e-cigarete kod kojih se recimo nikotin uvlači ravnomernije. Kod drugih, nikotin se u većim količinama izvlači na početku, da bi ga na kraju ostalo veoma malo u tečnosti. Tada pušač vuče sve jače i češće ili dopunjava cigaretu, što brže dovodi do predoziranja.

Čini se da su e-cigarete među mladima pravi hit, posebno u SAD i zemljama Azije…

Da, pre svega takozvane e-nargile ili e-šiše. To su zapravo e-cigarete sa drugačijim delom koji se stavlja u usta i postaju sve omiljenije kod tinejdžera od 12 do 18 godina starosti. Nose se čak i u škole i puše na časovima.

Deluju tako bezopasno. Arome poput jagode, vanile… a imaju i moderan dizajn.

Tako je. U pitanju je spretna marketinška strategija koja očigledno cilja decu i mlade. Trend je posebno snažan u istočnoj Evropi, ali se polako seli i zapadno, ka nama.

Doktorka Martina Pečke-Langer vodi odeljenje Prevencije raka u Nemačkom centru za istraživanje raka. Takođe, zadužena je za saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u pitanjima kontrole duvanskih proizvoda.