Dvesta dana suđenja neonacistima

„Pravda je spora“. Ta poslovica je kao poručena da opiše tzv „NSU-proces“ koji se vodi pred Višim pokrajinskim sudom u Minhenu. Šestog maja navršiće se dve godine od početka suđenja, koje je otvorio predsedavajući sudija Manfred Gecl. Dve sedmice pre toga, danas 23. aprila, on će po dvestoti put pozdraviti prisutne u sudnici.

Preko puta njega, sa desne strane, sedi petoro optuženih zajedno sa braniocima. Savezni tužilac Herbert Dajmer i njegove kolege su preko puta. Na drugoj strani sudnice, čitav prostor zauzimaju advokati 90 članova porodica, koji su podigli privatne tužbe. Iznad njih je tribina sa koje proces prati 50 novinara i posmatrača. Svaki put pre nego što prvi svedok bude zamoljen da istupi, sudija proverava da li su u sali prisutni svi učesnici suđenja. To, s obzirom na njihovu brojnost, zna da potraje.

Komplikovano i suviše dugo suđenje

Veliki broj branilaca i advokata odgovara dimenzijama čitavog procesa za koji se i može reći da je monstruozan. Ta reč koja potiče iz latinskog i francuskog jezika, ima više značenja, od kojih su neka: „odvratno“, „zastrašujuće“, „stravično“. Upravo su tim rečima u optužnici opisana ubistva Nacionalsocijalističkog podzemlja (NSU), za koje se terete optuženi. Prvooptužena Beate Čepe tereti se za dva bombaška napada i brojne pljačke banaka. Nije ni čudo što je proces toliko komplikovan i što toliko dugo traje.

Sudsko veće pod predsedavanjem Manfreda Gecla mora ekstremno da pazi da ne napravi nikakvu grešku koja bi mogla da ugrozi proces. Proces bi mogao da propadne ako bi, recimo, lekar utvrdio da vidno slaba Beate Čepe nije u stanju da prati suđenje. Kako bi taj rizik bio što je moguće manji, sudija Gecl od marta zakazuje ne više tri, već samo dva dana suđenja nedeljno. Razlog za to je narušeno zdravstveno stanje u kojem se nalazi prvooptužena, a koje je dovelo do više kratkih prekida procesa.

Pozivi na suđenje sve do 2016.

O tome koliko dugo će proces još da traje, i danas, dvesta dana nakon početka, u sali A101 može samo da se nagađa. Neki termini su zakazani čak i za januar 2016. i sudsko veće na taj način signalizira da proces može, ali i ne mora da se otegne. Možda će presude biti izrečene brže nego što se pretpostavlja. Tome u prilog govori i činjenica da su odlučujuće tačke optužnice u suštini već obrađene.

Na stotine svedoka i eksperata već se pojavilo pred sudom gde su odgovarali na pitanja koja se tiču serije ubistava, izvršene od 2000. do 2007. godine, kao i bombaških napada i brojnih napada na banke. Važnu ulogu igrala je istraga o eksploziji u stanu „trojke iz Cvikaua“, kojoj su, pored Beate Čepe, pripadali i Uve Benhart i Uve Mundlos, koji nisu više živi. Mnogo vremena uzelo je i prikupljanje informacija iz tzv. zločinačkog okruženja. Mnogi prijatelji i poznanici iz neonacističkog miljea pokazali su, sudeći po mišljenju privatnih lica koje su podigle optužbe, pre svega jedno: ekstremni desničari, koji su još 1998. potonuli u ilegalu, mogli su da se, do otkrivanja 2011, oslone na razgranatu mrežu pomagača.

Naredni svedoci: informanti

Još jedna sumnjiva stvar provlači se kao crvena nit kroz čitav proces i razlog je što se on odužio. To je uloga informanata iz tajne službe zadužene da prati situaciju u Nemačkoj. U sredu (22.4.) su pred sud izašla tri svedoka, među njima i predsednik Službe za zaštitu ustavnog poretka Saksonije Gordion Mejer-Plat. Pokušalo se da se stvori slika o radu sumnjivih informanta, pripadnika desničarske scene, čija je pomoć u formiranju nasilnih struktura, kako se ispostavilo, bila odlučujuća.

Današnji, dvestoti dan procesa, proteći će u znaku optuženog Ralfa Volebena. On je optužen za nabavku oružja kojim je izvršeno devet od deset ubistava. Pištolj „Češka Zbrojovka“ u Nemačku je stigao preko Švajcarske. To je samo još jedan detalj u suđenju koje traje skoro dve godine. Vreme je neophodno potrebno kako bi se rasistička serija ubistava što je moguće više razjasnila i kako bi se počinioci kaznili.