Dve decenije Haškog tribunala | Politika | DW | 25.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dve decenije Haškog tribunala

Kada je 25. maja 1993. godine osnovan Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, teško da je bilo onih koji su predviđali da će privođenja i suđenja optuženih za teške ratne zločine potrajati dve decenije.

Den Haag ICTY Gebäude des ICTY - Internationaler Strafgerichtshof für das ehemalige Jugoslawien Schlagworte: ICTY, Den Haag, Jugoslawien, Bosnien und Herzegowina, Gericht, Gerichtshof Autor: Nenad Velickovic Aufnahmedatum und -ort: Juli 2012; Den Haag, Niederlande

Den Haag ICTY

Misija tribunala, međutim, još nije završena, iako su se sve osobe protiv kojih je podignuta optužnica našle pred licem međunarodne pravde.

Izrečene su presude 134 optuženih, 24 čekaju izricanje prvostepene presude ili odluku Žalbenog veća, a poslednjoj trojici - Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću - upravo se sudi. Da bi se okončalo tih 27 preostalih postupaka biće potrebno još nekoliko godina rada Haškog tribunala.

Taj bilans na prvi pogled nije impresivan. Međutim, valja imati na umu da je tužilaštvo Haškog tribunala usmerilo svoje istrage i podizalo optužnice uglavnom protiv najodgovornijih za izbijanje ratova i međunacionalnih sukoba, u kojima su počinjena masovna ubistva i progoni, mučenja u logorima, silovanja, porobljavanja i druga nasilja. Zato su podignute optužnice i u sudnice dovedeni šefovi država i vlada, najviše vojne ličnosti, ministri i drugi visoki, politički, vojni i policijski funkcioneri u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu.

Među onima koji su već osuđeni i protiv kojih se još vodi postupak, prema zvaničnim podacima Haškog tribunala, najviše je Srba, ali, kako se dalje navodi, "osuđujuće presude su izrečene Hrvatima, Bošnjacima i kosovskim Albancima za zločine počinjene protiv Srba i pripadnika drugih nacionalnosti (...) pošto su sve strane u sukobima počinile zločine".

Meta oštrih kritika

Usled tih okolnosti Tribunal je gotovo svih 20 godina svog postojanja bio meta oštrih kritika i teških optužbi za pristrasnost i podložnost političkim pritiscima. Mora se priznati da su i za distanciranog posmatrača neke od odluka sudija Žalbenog veća - posebno serija oslobađajućih presuda nakon prvostepenih osuda na višegodišnje kazne - izazivale, najblaže rečeno, iznenađenje i skepsu.

Uprkos svim kontroverzama i nezadovoljstvima, ne može se osporiti da je Haški tribunal dve decenije bio institucija od ogromnog i višestrukog značaja. Bez njega ne bi bilo prikupljeno toliko materijalnih podataka o ratovima na tlu bivše Jugoslavije, niko od najodgovornijih aktera rata ne bi bio izveden pred lice pravde, ne bi bilo utvrđeno niz neospornih činjenica.

U svojoj dvadesetogodišnjoj istoriji Tribunal je doprineo da se suočimo sa nedavnom prošlošću, omogućio je žrtvama da se iskažu pred licem svetske javnosti, da se u nizu presuda postigne pravda, da ne dopusti da se zločini poriču ili umanjuju, i da se u istoriju međunarodnog prava i istoriju Evrope ubeleži da je na tlu bivše Jugoslavije - u Srebrenici u julu 1992. godine - "van svake razumne sumnje" počinjen genocid.

Neophodna vremenska distanca

Dokazi o tome nalaze se u arhivi Haškog tribunala i biće na raspolaganju svima kojima je stalo do istorijske istine. Za dvadeset godina postojanja, službe tribunala su sabrale, obradile i arhivirale devet miliona dokumenata, koji će, uz transkripte i video zapise svih suđenja, u godinama i decenijama koje dolaze biti od neprocenjivog značaja za dalja bespoštedna suočavanja sa prošlošću i utvrđivanje činjenica u pisanju istorije ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Da bi se objektivno počela pisati takva istorija biće neophodna prilična vremenska distanca. Vremenska distanca biće potrebna i za realnu, pravednu i naučno zasnovanu ocenu onoga što je postigao Haški tribunal. O dvadesetogodišnjici njegovog postojanja pošteno je reći da, uz sve što bi mu se moglo prebaciti, njegova uloga i značaj su istorijski i međunarodnopravno nesporni i od epohalnog značaja.

Autor: Dževad Sabljaković

Odg. urednica: Ivana Ivanović